Да ли је Немачка добила свог Илона Маска

И сам је био помало изненађен када га је Мерц именовао у свој кабинет. Све се десило "прилично изненада“, рекао је тај 55-годишњак током једног од својих првих јавних појављивања.

Притом Карстен Вилдбергер нема неког претходника. Његово Министарство за дигитализацију и модернизацију државе потпуно је ново. И све се дешавало прилично брзо: када је именован, он званично није био члан ниједне странке. Већ наредне седмице учланио се у Мерцову Хришћанско-демократску унију (ЦДУ).

Овлашћења која му је доделила влада су значајна: пет министарстава, плус кабинет, препустила су делове својих надлежности његовом новом одељењу. У суштини, све што се тиче управљања државном ИТ инфраструктуром сада је под надзором Вилдбергера, човека који је до пре две недеље био извршни директор међународне малопродајне компаније "Ceconomy", која управља ланцима продавница електронике широм Европе.

Немачки Илон Маск?

Тек ће се видети шта ће тачно да значи Вилдбергерова функција у пракси, али фокус на ефикасност и дигитализацију, као и то што се нови министар доживљава као "аутсајдер“ из пословног света, изазвали су поређења с Илоном Маском и његовим Министарством за ефикасност владе (ДОГЕ) током другог мандата председника САД Доналда Трампа.

Никлас Потрафке, директор Центра за јавне финансије и политичку економију при минхенском институту Ифо, оцењује да оно што Вилдбергер и Маск можда имају заједничко јесте "елемент ремећења“.

"Мислим на то да се одређене ствари раде другачије, да се размишља на потпуно нови начин. И да се заиста мењају или разграђују ствари за које знамо да су проблематичне, попут административних процедура. То су позитивни аспекти које бисмо могли да пренесемо из понашања Маска.“

Међутим, мало је вероватно да ће Вилдбергер ускоро почети навелико да отпушта државне службенике или театрално да маше моторном тестером на политичким митинзима. За почетак, његов тон је знатно умеренији.

"Мој циљ је да створим оптималне услове за раст Немачке као конкурентне и иновативне дигиталне локације“, рекао је. „За то је потребан модеран, ефикасан и ка грађанима оријентисан државни апарат, а и администрација која размишља и делује дигитално.“

Вилдбергер је уједно изјавио да ће радити "с поштовањем, радозналошћу, одлучношћу и у тимском духу“. А томе је додао и још један, доста загонетан појам: "с пријатељском упорношћу“.

Никлас Потрафке ипак сматра да поређења с Маском нису прикладна: "Илон Маск је веома необична и упадљива личност. Вилдбергер није ни приближно толико ексцентричан.“

Постоји још једна кључна разлика: Маск није званично део владе, а то значи да није ограничен свакодневним компромисима администрације. Такође, за разлику од Маска, Вилдбергер ће морати да поштује знатно строжа правила о заштити података које прописује Европска унија.

Али, слично Маску, Вилдбергер очигледно има склоност ка радикалном смањењу регулаторних ограничења за пословање: "За сваки нови закон, два морају бити укинута – да ли је то могуће“, упитао је он у свом говору на састанку Економског савета, лобистичке групе блиске ЦДУ.

Два закона би, по њему, одмах требало укинути: Закон о ланцима снабдевања, који има за циљ заштиту људских права и спречавање модерног ропства у глобалним ланцима снабдевања, и Закон о грејању, који би требало да системе грејања у новим зградама учини еколошки прихватљивијим.

Регулатива против "дисрупције“

Потрафке сматра да није увек добро постављати пословне људе на државне функције: "Лош исход би био када би бивши бизнисмени доносили прописе који погодују њиховим секторима. Тако би себи могли да припреме терен, јер знају да ће једног дана напустити политику и профитирати кроз своје фирме.“

Вилдбергерова овлашћења ограничена су и немачким федералним системом, где покрајинске и локалне власти имају значајну аутономију у управљању јавним службама.

"Један од његових главних задатака биће да прави савезе и пронађе заједнички језик с покрајинама, јер не може да им наређује“, каже Лена-Софи Милер, директорка немачке непрофитне мреже за дигитално друштво Inintiative D21, која сарађује и с приватним и са јавним сектором.

Зашто баш Вилдбергер?

Канцелар Фридрих Мерц није урадио ништа револуционарно када је у кабинет увео менаџера из приватног сектора. То је нека врста немачке традиције и то с обе стране политичког спектра: 1998. социјалдемократски канцелар Герхард Шредер именовао је Вернера Милера, члана управног одбора енергетског гиганта RWE, за новог министра привреде. Циљ му је био да покаже да је његова влада више пословно оријентисана.

Ипак, Вилдбергерово именовање изненадило је многе, чак и оне који су очекивали да ће Мерцова влада формирати Министарство за дигитализацију.

"Мислим да су сви били изненађени“, каже Лена Софи-Милер. "Позвала сам неколико људи из своје мреже и питала: Да ли знаш ко је он? Нико га није познавао.“

Можда је додатно изненађење било и посебно овлашћење које је дато Вилдбергеровом министарству: право вета на трошкове других министарстава кад су у питању значајна ИТ улагања.

У Немачкој је таква контрола трошкова обично у надлежности Министарства финансија и то уз ограничења због уставног принципа по којем свако министарство има аутономију у сопственим пословима.

"Та контрола потрошње је снажан инструмент, али он не може да каже: Морате да потрошите на нешто друго“, објашњава Софи-Милер. "Он само има право вета.“

Она се нада да ће Вилдбергер, захваљујући свом пословном искуству, више да мери учинак министарстава према конкретним показатељима. Њена организација, Initiative D21, спроводи годишња истраживања о ставовима грађана према дигитализацији и има сопствене предлоге: "Ако жели да буде успешан, очекујем да видимо раст у коришћењу дигиталних јавних услуга“, рекла је. „Притом, не би требало само људи да кажу: "Држава ми олакшава живот“ употребом ИТ технологије, већ би требало и да се развијају дигиталне вештине грађана Немачке.“

"Ако видим позитиван тренд у тим бројкама, онда бих рекла да је урадио нешто како треба“, каже Софи-Милер.

То би свакако било значајно за Немачку – земљу где се разговори о дигиталним услугама често своде на шале о факс-машинама .