Геополитика је отворила врата за ширење ЕУ, да ли ће неко успети да кроз њих прође

Позиви на реформу и проширење чују се већ дуго, али се до сада није десило ни једно, ни друго. Хоће ли овог пута бити другачије?

Рат у Украјини вратио је проширење међу приоритете ЕУ, али осим Албаније и Црне Горе, земље Западног Балкана нису искористиле овај период за бржи напредак ка чланству у ЕУ.

Ни унутрашња реформа ЕУ, увелико најављивана као припрема за пријем нових чланица, није много одмакла у претходне три године.

С друге стране, нова немачка влада у свом коалиционом споразуму наводи да реформа ЕУ треба да претходи сваком следећем проширењу. Берлин ставља нагласак на консолидацију Уније, не на њено ширење. 

Сигнал да моментум за проширење опада, пре него што је произвео конкретне резултате за већину земаља кандидата?

Кос: Проширење ЕУ геополитички императив

Ако питате Европску комисију, то није случај. Комесарка Марта Кос, задужена за ову политику, каже да је проширење геополитички императив за Европу више него икада раније, јер обезбеђује слободу, просперитет и безбедност на континенту.

По њеним речима, Црна Гора и Албанија би могле да постану чланице ЕУ до краја мандата садашње комисије. “Све друго било би неуспех који ЕУ не сме себи да дозволи", рекла је Кос у интервјуу за Радио Слободна Европа.

И заиста, Албанија отвара преговарачка поглавља рекордном брзином: од октобра 2024 до априла ове године, за само шест месеци, отворила је три преговарачка кластера и укупно 16 преговарачких поглавља. Поређења ради, Србија је до сада отворила 22 поглавља, за шта јој је било потребно десет година.

Црна Гора је ушла у фазу затварања преговарачких поглавља, а ЕУ је започела рад на нацрту приступног уговора са Подгорицом. Обе земље, по оцени Европске комисије, могу да закључе преговоре у наредне две или три године.

За многе посматраче, спремност Брисела да изнесе конкретне датуме за земље које напредују је главни догађај у мандату нове Европске комисије.

Могу ли реформе и проширење паралелно да се реализују

Аднан Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност каже да Брисел после дужег времена показује вољу да се учини стварни корак напред. Ипак, већина земаља чланица, по оцени Ћеримагића, за сада се не изјашњава јавно о таквим понудама.

"С друге стране, имамо коалицијски споразум нове немачке владе у којем се ипак донекле мења досадашња званична позиција Берлина. Перспектива проширења је задржана, али је промењен став да реформе ЕУ и проширење треба да иду паралелно, као и да Немачка неће блокирати проширење ако нека земља буде спремна за чланство. Ако се стриктно чита оно што пише у коалиционом споразуму, јасно је да без интерне реформе и консолидације ЕУ не може доћи до новог проширења", наводи Ћеримагић.

Многи у томе виде знак новог "реализма" у Берлину, па чак и дефакто крај политике проширења. Новинар ФАЗ-а Михаел Мартенс оценио је да немачко инсистирање на промени одлучивања по принципу консензуса, заправо имплицитна блокада даљег ширења ЕУ, јер је такву реформу - немогуће спровести.

Насупрот Мартенсу, Дејвид Мекалистер, шеф одбора за спољну политику Европског парламента, из редова немачке ЦДУ, каже да споразум не представља промену немачке политике, већ пре свега поруку чланицама ЕУ које одбијају реформе и злоупотребљавају право вета.

"Земља кандидат мора да спроведе потребне реформе, али и ЕУ мора бити спремна за нове чланове. Зато треба да време пред нама у наредним годинама искористиимо да реформишемо ЕУ изнутра, како бисмо били способни да дочекамо 28, 30 или чак и више држава чланица", каже Мекалистер, који је учествовао у писању коалиционог споразума у Немачкој.

Две стране истог новчића

Угледни бриселски Центар за европску политику (ЕПЦ ) у најновијем извештају оцењује да у контексту руске агресије у Украјини и Трампове админстрације у Вашингтону, ЕУ више нема времена за "празна обећања". Извештај предлаже више модела унутрашње реформе и проширење ЕУ.

"У питању су две стране истог новчића. Историјски гледано, процеси реформи и проширење су увек ишли руку под руку и међусобно се јачали", каже Корина Стратулат, коауторка извештаја.

Један од предложених модела проширења је "биг банг" – истовремени улазак свих земаља кандидата, слично проширењу из 2004 године. Овог пута би се, међутим, утврдили постприступни механизми који би спречили институционалну парализу и штитили ЕУ од кршења владавине права и демократије.

"Садашњи модел условљавања и напредовања ′по заслугама′ није дао резултате. Геополитички императив је сувише важан да би ЕУ чекала још 20 година или ко зна колико, на следеће проширење", обајашњава Стратулат.

Поглед на тренутну карту Западног Балкана показује јасну линију поделе између земаља које напредују и оних чије се приступање не помера са мртве тачке. И комесарка Марта Кос каже да је европски пут неких земаља региона "тужна прича".

"Добар пример за то је Северна Македонија. Ако бисмо са Украјином поступали као са Северном Македонијом, преговори са Кијевом би почели 2045. године", изјавила је Кос за Радио Слободна Европа.

Србија и БиХ на путу ка Европској унији

У случају Србије, одлазак председника Србије Александра Вучића на прославу Дана победе у Москви 9. маја ће, судећи по реакцијама ЕУ, значајно отежати следеће кораке на европском путу.

Преговори о чланству већ су блокирани три и по године због изостанка најављених реформи, перцепције о демократском назадовању и политичке кризе у земљи.

У Босни и Херцеговини, дубока политичка криза настала након судске пресуде председнику Републике Српске Милораду Додику потпуно је у други план бацила почетак прегвора са ЕУ.

БиХ би могла да изгуби и део средстава из Плана раста ЕУ, вредног милијарду евра, јер због интерних политичких неслагања није успела да договори план за реформе и коришћење европских фондова.

У међувремену, Европу очекују стратешке одлуке о одбрани, заједничком буџету и конкурентности.

Центар за европску политику ЕПЦ у свом извештају оцењује да је контекст тежак: ЕУ се суочава са геополитичким и економским шоковима, ерозијом либералне демократије, климатским и технолошким променама. У таквој ситуацији, ЕУ мора да се брзо прилагођава да би опстала и напредовала.

Пре три године, геополитички разлози отворили су поново врата за проширење ЕУ. Предстојећа дебата о унутрашњој реформи и спремности за пријем нових чланица показаће колико ће та врата остати отворена – и хоће ли нека од земаља Балкана успети да кроз њих прође.

* Текст и прилог произведени су уз подршку Innovation. Media. Minds програма за подршку новинарству на јавним сервисима на Западном Балкану, којим управља Goethe Institut у име Европске комисије, у сарадњи са Дојче веле Академијом.