Сирија - "Моћници" и "Пустињски соколови" против најновијег светског поретка

После састанка америчког председника Доналда Трампа и израелског премијера Бењамина Нетанјахуа чинило се да је судбина Сирије запечаћена - Турска ће бити доминантна сила у овој држави, док ће Израел на нетом заузетим територијама остати колико дуго пожели.

"Ердоган је јако паметан... Рекао сам му, учинио си оно што никоме није пошло за руком 2.000 година. Контролишеш Сирију", рекао је Трамп после овог сусрета, саветујући Нетанјахуа да "буде разуман" и постигне неку врсту договора са Анкаром.

Недуго затим, међутим, уз сиријску обалу појавили су се припадници две милиције, за које се већ дуго сматрало да су расформиране и без претераног утицаја на развој ситуације.

"Ули ел Бас", или "Моћници" и "Пустињски соколови", односно "Лива Шукур ел Сахра", сукобили су се са некадашњим исламистима Ахмеда ел Шаре и покренули догађаје који су, бар до сада, резултирали прогонима, убиствима, али и најавама новог таласа насиља у већ потпуно уништеној држави.

Обе милиције су део новоствореног фронта који се бори против "Осовине глобалног зла", како њихове присталице виде компликовану поделу утицаја између Америке, Израела и Турске.

Лецима против милиција

Израелци и нове сиријске власти засули су лецима неколико области у којима су, у последњих месец дана, вођене борбе између мање или више познатих милиција и паравојних јединица, у којима су страдале стотине њуди, док су хиљаде напустиле домове.

Израелски авиони су, последњих дана, бацали летке око градића Која уз саму границу, упозоравајући локално становништво да су се појавиле групе наоружаних људи и припадници милиција.

Оваква акција уследила је након ваздушних удара израелских снага у којима је убијено девет особа, после чега су локални лидери, растрзани између растућих опасности и још нејасних односа са новим владарима Сирије, упозорили да је после напада дошло до "озбиљне мобилизације и широко распрострањеног беса" становништва.

Талас насиља, према већини доступних извора, покренули су војници лојални Ахмеду ел Шари који су упали у неколико градића и побили десетине алавита и, успут двадесетак хришћана. Алавити су узвратили, а у серији сукоба који су уследили убијено је више од 2.000 људи, док су хиљаде избегле у Либан и широм Сирије покушавајући да избегну наставак насиља.

Лецима ратују и власти у Дамаску, које су избеглицама запретиле хапшењима, прогоном породица и одузимањем имовине уколико се одмах не врате у Сирију. На врата празних кућа остављене су поруке у којима се наводи и да ће бити "третирани као остаци режима" Башара ел Асада.

И после Асада - Иран

Асадов бег у Москву, како се чинило, представљао је и крај озбиљног иранског утицаја у Сирији, али су се последњих недеља, мање или више неочекивано, појавиле две оружане формације за које се сматра да представљају продужене руке Москве и Техерана.

Главни адут Ирана у предстојећој подели територија у Сирији је милиција "Ули ел Бас", или "Моћници" која се противи америчким настојањима да држава, суштински, подели на зоне израелског и турског утицаја.

"Подржавајући улоге Циониста и турске окупације, Америка је спонзор хаоса, тероризма и зла широм света", навела је ова група, која користи и име "Фронт исламског отпора у Сирији".

Свеопште комешање у обалском делу Сирије резултат је егзодуса становништва после напада владиних снага на алавите почетком марта и бегом више од 10.000 људи у околину руске ваздухопловне базе Хмеим, где су тражили заштиту од насиља.

Локални извори наводе да је после серије обрачуна и ликвидација готово у потпуности од становништва испражњен готово 20 километара широк појас уз обалу Сирије.

Одмах пошто су избеглице пуштене у војни део аеродрома Хмеим, власти у Дамаску почеле су нову кампању са циљем да се Руси истерају из Сирије, али су и послале представнике како би наговориле прогнанике да се врате кућама, јавља дневник Ел нахар.

Сведоци наводе да су власти у Дамаску из дронова бацале бомбе на колоне избеглица, те да су уз пут који води ка Хмеиму остали бројни лешеви и остаци изгорелих возила.

Наводно, руске снаге су у неколико наврата обарале дронове, а већ дан после доласка првих прогнаника слетели су први авиони натоварени хуманитарном помоћи.

"Пустињски соколови", банда или заштитници угрожених

Друга јединица која се последњих седмица активирала у Сирији су "Пустињски соколови", или "Лива Шукур ел Сахра", на чијем челу се налази Мохамед Џабер, који тврди да његове снаге чине "сиромашни и угрожени" људи из региона.

Одбацујући одбацио оптужбе да су његови људи укључени у убиства заробљеника и освете над сунитима, навео је да је читав покрет, једноставно, одговор становништва на погубљења алавита.

Сам Џабер је прилично контроверзна личност. Његове снаге су годинама жестоко ратовале против Исламске државе и свих осталих исламиста у Сирији, да би у једном тренутку постао "контроверзни пословни човек". Последњих година махом је живео у Русији, али западни обавештајци тврде да његове снаге финансирају Иран и Хезболах.

Како наводе сиријски медији, директно је запретио новом локалном команданту сиријских снага, Јорданцу Абдулу Рахману Хуесеину ел Катибу новим сукобима уколико не престану прогони алавита.

Чини се да Џаберово ново појављивање представља прилично јасан показатељ да Русија, упркос жестоким притисцима, није одустала од присуства у Сирији, те да Москва још увек има знатан утицан на развој догађаја на терену.

Његов повратак у Сирију се, такође, временски подударио са најавама да ће сиријске власти објавити налазе које је посебна комисија начинила после серије сукоба са алавитима и Друзима.

Због компликованих околности, сматрају Сиријци, Џаберов поврата могао би представљати увод у нову прерасподелу снага, која би с обзиром на бројне спољне силе и локалне франкције, лако могла израсти у експлозију нових сукоба.

Овакав развој ситуације још је извеснији када се у обзир узме чињеница да је Џабер признао да су његови војници учествовали у убиствима припадника снага новог режима, који су пак, реаговали тако што су масовно поубијали алавите.

Сукоб Џабера и исламиста вуче корене још од пре седам година када су његови војници позирали са одрубљеним главама припадника Исламске државе.

Као и милиција "Ули ел Бас" сматра да је неопходно протеривање израелских снага са југа Сирије, што Јерусалим, бар у наредних неколико година, не види као ваљану опцију.

Сукобе две стране, представници израелских снага описали су као "тактичке, али потенцијално интересантне".

Уз отмице, пљачке, застрашивање и протеривање, за 100 дана од пада Асадовог режима убијено је безмало 5.000 људи.

Представници нових власти, нетом измилели из сенке застава Исламске државе, покушали су те злочине да оправдају правoм потлачених на освету, безбедносним вакуумoм и, на концу, појављивањем наоружаних Асадових присталица, који су после шокантног пораза почели да излазе из скровишта.

Израелска политика према новој Сирији, осим заузимања територија на планини Хермон, највишој тачки Голанске висоравни, укључује и нови приступ питању Друза, који су
одбили израелску помоћ објашњавајући да су лојални Сирији.

Чини се да данашња израелска политика представља модернизовану верзију оне коју су двадесетих и тридесетих година прошлог века промовисали Французи, поделивши Сирију на четири ентитета. У Дамаску и Алепу већину становништва чинили су сунити и шиити, док су сопствене ентитете добили и Друзи и Алавити.