Речи из једног, гестови из другог језика

Језик живи подједнако дуго у нашим гестовима и говору тела колико и у речима, установили су канадски научници у најновијем истраживању.

Притом, тврде они, неки језици су богатији у гестовима, а таква врста "неговорне" коминикације је толико снажна да билингвалне особе, дакле оне које течно говоре два језика, често користе гестове из једног језика да би појачале значење речи кад када говоре други језик!

Симон Пика, професорка упоредне лингвистике на канадском Универзитету Алберте, у Едмонтону, укључила је у експеримент билингвалне особе које као матерње језике говоре оне богате гестовима, као што су француски и шпански, а енглески, као језик сиромашан у гестовима, као други језик.

За такозвану "контролу" узела је особе које говоре само енглески. Сваком добровољцу у експерименту приказан је цртани филм "Пинк пантер" и затражено је да га опишу на сваком од језика који говоре.

Резултат је био кристално јасан: билингвалне особе много чешће су у описима користиле гестове, чак и кад су говориле енглески, констатовала је професорка Пика.

Билингвалне особе чешће гестикулирају

Међутим, веће изненађење је представљало откриће, са другом групом, да билингвалне особе чији је матерњи језик енглески, а које француски и шпански користе као други језик, такође много више гестикулирају кад говоре енглески, него што то чине монолингвалне особе у том истом језику.

То је научнике навело на закључак да, кад се једном научи и навикне на "језик гестова", они постају значајан аспект коминикације јер се користе у свим језицима које та особа говори.

"Усвајање и савладавање једног језика је утеловљено искуство и састоји се од визуелног и говорног дела", објаснила је за часопис Сајенс професорка Пика.

Научна екипа професорке Пика сада истражује билингвалне особе у два гестовима сиромашна језика, као што су енглески и јапански, да би установили да ли чињеница кад ипак постану билингвални повећава степен коришћења гестова.

Целокупни резултати истраживања објављени су у часопису Билингуалисм.