Говор Џеј Дија Ванса који је шокирао Европу: Већи сте непријатељи сами себи него што су вам Русија и Кина

Једна од ствари о којој сам данас желео да причам су, наравно, наше заједничке вредности. И, знате, сјајно је вратити се у Немачку. Као што сте раније чули, био сам овде прошле године као сенатор Сједињених Држава. Видео сам министра спољних послова Дејвида Ламија и нашалио се да смо обојица прошле године имали другачије послове него сада. Али сада је време за све наше земље, за све нас који смо имали срећу да нам наши народи дају политичку моћ, да је мудро искористимо да побољшамо своје животе.

И желим да кажем да сам имао срећу да проведем неко време изван зидова ове конференције у последња 24 сата, и био сам импресиониран гостопримством људи чак и, наравно, док су били потресени због јучерашњег ужасног напада. Први пут сам био у Минхену са својом женом, која је данас овде са мном, на личном путовању. И увек сам волео град Минхен, и увек сам волео његове људе.

Само желим да кажем да смо веома погођени, а наше мисли и молитве су са Минхеном и свима који су погођени злом нанетим овој прелепој заједници. Мислимо на вас, молимо се за вас и сигурно ћемо навијати за вас у данима и недељама које долазе.

Окупљамо се на овој конференцији, наравно, да разговарамо о безбедности. И обично мислимо на претње нашој спољној безбедности. Видим много, много значајних војних лидера окупљених данас овде. Али док је Трампова администрација веома забринута за европску безбедност и верује да можемо да дођемо до разумног решења између Русије и Украјине – а такође верујемо да је важно да Европа у наредним годинама значајно појача своју одбрану – претња о којој се највише бринем у односу на Европу није Русија, није Кина, није било који други спољни актер. Оно о чему бринем је претња изнутра. Узмицање Европе од неких од њених најосновнијих вредности: вредности које деле са Сједињеним Америчким Државама.

Био сам изненађен што је бивши европски комесар недавно на телевизији звучао одушевљено што је румунска влада управо поништила читаве изборе. Он је упозорио да ако ствари не буду ишле по плану, иста ствар би се могла десити и у Немачкој.

Такве галантне изјаве шокантне су за америчке уши. Годинама су нам говорили да је све што финансирамо и подржавамо у име наших заједничких демократских вредности. Све, од наше украјинске политике до дигиталне цензуре, књижи се као одбрана демократије. Али када видимо да европски судови поништавају изборе и високе званичници прете да ће поништити и друге, требало би да се запитамо да ли се држимо прокламованог високог стандарда. И кажем Ми, јер суштински верујем да смо у истом тиму.

Морамо учинити више од разговора о демократским вредностима. Морамо их живети. Сада, у живом сећању многих од вас у овој просторији, Хладни рат је изнедрио браниоце демократије од многих тиранских сила на овом континенту. И погледајте страну у тој борби која је цензурисала неистомишљенике, која је затварала цркве, која је отказала изборе. Да ли су они били добри момци? Свакако не.

И хвала Богу изгубили су Хладни рат. Изгубили су јер нису ни ценили ни поштовали све изузетне благослове слободе, слободе да се изненаде, да се греши, измишља, да се гради. Како се испоставило, не можете налагати иновацију или креативност, као што не можете натерати људе шта да мисле, шта да осећају или у шта да верују. И верујемо да су те ствари сигурно повезане. И нажалост, када погледам Европу данас, понекад није баш јасно шта се догодило неким од победника у Хладном рату.

Гледам у Брисел, где су комесари Европске комисије упозорили грађане да намеравају да угасе друштвене мреже у време грађанских немира: у тренутку када уоче оно што су оценили као „садржај мржње“. Или баш у ову земљу у којој је полиција извршила рације против грађана осумњичених да објављују антифеминистичке коментаре на интернету у оквиру „борбе против мизогиније“ на интернету.

Гледам у Шведску, где је пре две недеље влада осудила хришћанског активисту за учешће у спаљивању Курана које је резултирало убиством његовог пријатеља. И као што је судија у његовом случају језиво приметио, шведски закони о наводној заштити слободе изражавања, у ствари, не дају – и цитирам – „слободну пропусницу“ да се било шта уради или каже без ризика да увреди групу која има то уверење.

И што је можда највише забрињавајуће, гледам на наше веома драге пријатеље, Уједињено Краљевство, где је назадовање од права савести ставило основне слободе религиозних Британаца посебно на нишан. Пре нешто више од две године, британска влада оптужила је Адама Смита Конера, 51-годишњег физиотерапеута и војног ветерана, за гнусни злочин да је стајао 50 метара од клинике за абортусе и тихо се молио три минута, не ометајући никога, не комуницирајући ни са ким, само се тихо молио сам. Након што су га британски органи за спровођење закона уочили и захтевали да им каже за шта се моли, Адам је једноставно одговорио, то је било у име његовог нерођеног сина.

Он и његова бивша девојка су абортирали годинама раније. Полицајце то није такло. Адам је проглашен кривим за кршење новог владиног закона о тампон-зонама, који криминализује тиху молитву и друге радње које могу утицати на одлуку особе у кругу од 200 метара од установе за абортус. Осуђен је да тужилаштву плати хиљаде фунти судских трошкова.

Волео бих да могу да кажем да је ово случајност, једнократни, суманути пример лоше написаног закона који је донет против једне особе. Али не. Прошлог октобра, пре само неколико месеци, шкотска влада је почела да дели писма грађанима чије куће леже у такозваним зонама безбедног приступа, упозоравајући их да чак и приватна молитва у њиховим домовима може представљати кршење закона. Наравно, влада је позвала људе да пријаве све суграђане за које се сумња да су криви за мисаони злочин у Британији и широм Европе.

Слобода говора је, бојим се, у повлачењу и у интересу комедије, пријатељи моји, али и у интересу истине, признаћу да понекад најгласнији гласови за цензуру долазе не из Европе већ из моје земље, где је претходна администрација претила и малтретирала компаније друштвених медија да цензуришу такозване дезинформације. Дезинформације, као што је, на пример, идеја да је коронавирус вероватно процурио из лабораторије у Кини. Наша власт је охрабривала приватне компаније да ућуткају људе који су се усудили да изговоре оно што се показало као очигледна истина.

Тако да данас долазим овде не само са запажањем, већ са понудом. И баш као што је изгледало да је Бајденова администрација очајнички желела да ућутка људе да говоре шта мисле, тако ће Трампова администрација учинити управо супротно, и надам се да можемо заједно да радимо на томе.

Вашингтон има новог шерифа. И под вођством Доналда Трампа, можда се не слажемо са вашим ставовима, али ћемо се борити да одбранимо ваше право да их понудите јавно. Сада смо, наравно, на месту да је ситуација постала толико лоша да је Румунија овог децембра директно поништила резултате председничких избора на основу слабих сумњи обавештајне агенције и огромног притиска њених континенталних суседа. Сада, колико сам разумео, аргумент је био да су руске дезинформације заразиле румунске изборе. Али замолио бих своје европске пријатеље да имају неку перспективу. Можете веровати да је погрешно што Русија купује рекламе на друштвеним мрежама како би утицала на ваше изборе. Свакако, да. Можете то осудити чак и на светској сцени. Али ако се ваша демократија може уништити са неколико стотина хиљада долара дигиталног оглашавања из стране земље, онда то није било много јако, за почетак.

Сада, добра вест је да случајно мислим да су ваше демократије знатно мање крхке него што се многи људи очигледно плаше.

И заиста верујем да ће, ако дозволимо нашим грађанима да изнесу своје мишљење, они бити још јачи. Што нас, наравно, враћа у Минхен, где су организатори управо ове конференције забранили посланицима који представљају популистичке партије и левице и деснице да учествују у овим разговорима. Сада, опет, не морамо да се слажемо са свиме или било чиме што људи кажу. Али када политички лидери представљају важно бирачко тело, на нама је да барем учествујемо у дијалогу са њима.

Сада, многима од нас са друге стране Атлантика, то све више личи на старе укорењене интересе који се крију иза ружних речи из совјетског доба као што су мисинформације и дезинформације, којима се једноставно не свиђа идеја да неко са алтернативним гледиштем може да изрази другачије мишљење или, не дај Боже, да гласа на другачији начин, или још горе, да победи на изборима.

Ово је конференција о безбедности и сигуран сам да сте сви дошли овде спремни да разговарате о томе како тачно намеравате да повећате потрошњу на одбрану у наредних неколико година у складу са неким новим циљем. И то је сјајно, јер као што је председник Трамп сасвим јасно рекао, верујемо да наши европски пријатељи морају да играју већу улогу у будућности овог континента. Мислимо да не чујете најбоље овај израз „подела терета“, али мислимо да је то важан део нашег заједничког савеза који Европљани треба да подрже док се Америка фокусира на друге делове света који су у великој опасности.

Али дозволите ми да вас питам и како ћете уопште почети да размишљате о врстама буџетских питања ако не знамо шта је то што уопште бранимо? Већ сам много тога чуо у својим разговорима и имао сам много, много сјајних разговора са многим људима који су се окупили овде у овој просторији. Чуо сам много о томе од чега треба да се браните, и наравно, то је важно. Али оно што ми се чини мало мање јасним, а свакако мислим и многим грађанима Европе, јесте за шта се тачно браните. Која је позитивна визија која анимира овај заједнички безбедносни договор за који сви верујемо да је толико важан?

Дубоко верујем да нема сигурности ако се плашите гласова, мишљења и савести који воде ваш народ. Европа се суочава са многим изазовима. Али криза са којом се овај континент суочава управо сада, криза са којом се сви заједно суочавамо, је она коју сами стварамо. Ако се кандидујете у страху од сопствених гласача, Америка не може ништа да учини за вас. У том смислу, постоји ли нешто што можете учинити за амерички народ који је изабрао мене и председника Трампа. Потребни су вам демократски мандати да бисте постигли било шта од вредности у наредним годинама.

Зар нисмо ништа научили да танки мандати дају нестабилне резултате? Али постоји толико много вредности што се може постићи таквом врстом демократског мандата за који мислим да ће произаћи из бољег реаговања на гласове ваших грађана. Ако желите да уживате у конкурентним економијама, ако желите да уживате у приступачној енергији и сигурним ланцима снабдевања, онда су вам потребни мандати за управљање јер морате да доносите тешке изборе да бисте уживали у свим овим стварима.

И наравно, ми то веома добро знамо. У Америци не можете освојити демократски мандат цензурисањем противника или стављањем у затвор. Било да је то вођа опозиције, понизна хришћанка која се моли у сопственој кући или новинарка која покушава да саопшти вест. Нити га можете освојити занемаривањем свог основног бирачког тела по питањима као што је, ко може да буде део нашег заједничког друштва.

И од свих хитних изазова са којима се суочавају нације представљене овде, верујем да нема хитнијег изазова од масовне миграције. Данас се скоро сваки пети човек који живи у овој земљи доселио овде из иностранства. То је, наравно, рекорд свих времена. То је сличан број, иначе, у Сједињеним Државама, такође највиши за сва времена. Број имиграната који су ушли у ЕУ из земаља које нису чланице ЕУ се удвостручио само између 2021. и 2022. године. И наравно, од тада је постао много већи.

И знамо ситуацију. Није се материјализовао у вакууму. То је резултат низа свесних одлука које су донели политичари широм континента, и други широм света, током једне деценије. Видели смо страхоте које су донеле ове одлуке јуче баш у овом граду. И наравно, не могу то поново да споменем без размишљања о страшним жртвама којима је упропашћен прелеп зимски дан у Минхену. Наше мисли и молитве су са њима и остаће са њима. Али зашто се то уопште догодило?

То је ужасна прича, али смо је чули превише пута у Европи, а нажалост превише пута и у Сједињеним Државама. Тражилац азила, често младић у средњим двадесетим годинама, већ познат полицији, забио се аутомобилом у гомилу и разбио заједницу. Јединство. Колико пута морамо да претрпимо ове ужасне догађаје пре него што променимо курс и покренемо нашу заједничку цивилизацију у новом правцу? Ниједан гласач на овом континенту није отишао до гласачке кутије да отвори капије милионима непроверених имиграната. Али знате ли за шта су гласали? У Енглеској су гласали за Брегзит. И слагали се или не, гласали су за то. И све више широм Европе гласају за политичке лидере који обећавају да ће стати на крај миграцијама ван контроле. Ја се слажем са многим од ових забринутости, али не морате да се слажете са мном.

Мислим да је људима стало до својих домова. Брину се за своје снове. Они брину о својој безбедности и способности да обезбеде себе и своју децу.

И паметни су. Мислим да је ово једна од најважнијих ствари које сам научио у свом кратком времену у политици. Супротно ономе што можете чути неколико планина одавде, у Давосу, грађани свих наших нација генерално не мисле о себи као о образованим животињама или као о заменљивим зупчаницима глобалне економије. И није изненађујуће што не желе да их њихови лидери немилосрдно мешају или немилосрдно игноришу. А посао демократије је да решава ова велика питања на гласачкој кутији.

Верујем да отпуштање људи, одбацивање њихових брига или још горе, гашење медија, гашење избора или искључивање људи из политичког процеса ништа не штити. У ствари, то је најсигурнији начин да се уништи демократија. Говор и изражавање мишљења није мешање у изборе. Чак и када људи изражавају ставове ван ваше земље, па чак и када су ти људи веома утицајни – и верујте ми, то говорим са свим хумором – ако америчка демократија може да преживи десет година грдњи Грете Тунберг, преживећете и ви неколико месеци Илона Маска.

Али оно што ниједна демократија, америчка, немачка или европска, неће преживети, јесте рећи милионима гласача да су њихове мисли и бриге, њихове тежње, њихове молбе за олакшањем неважеће или недостојне да се чак и разматрају.

Демократија почива на светом принципу да је глас народа битан. Нема места за заштитне зидове. Или се придржавате принципа или не. Европљани, народ има глас. Европски лидери имају избор. И моје чврсто уверење је да не треба да се плашимо будућности.

Прихватите оно што вам људи говоре, чак и када је изненађујуће, чак и када се не слажете. И ако то учините, можете се суочити са будућношћу са сигурношћу и самопоуздањем, знајући да нација стоји иза сваког од вас. И то је, за мене, велика магија демократије. Није у овим каменим зградама или прелепим хотелима. Није чак ни у великим институцијама које смо заједно изградили као заједничко друштво.

Веровати у демократију значи разумети да сваки наш грађанин има мудрост и има глас. А ако одбијемо да слушамо тај глас, чак и наше најуспешније борбе ће обезбедити врло мало. Као што је папа Јован Павле Други, по мом мишљењу, један од најнеобичнијих шампиона демократије на овом или било ком другом континенту, једном рекао, „не бојте се“. Не треба да се плашимо наших људи чак ни када изражавају ставове који се не слажу са њиховим вођством.

Хвала свима. Срећно свима вама. Бог вас благословио.