Размештања америчког ракетног система на Филипинима – шта се крије иза поновног зближавања Маниле и Вашингтона

Филипински председник Фердинанд Маркос млађи, у обраћању новинарима, претпоследњег дана јануара изјавио је да би вратио Сједињеним Државама њихов (против)ракетни систем "Тифон" када би Кина престала са агресивним понашањем и спровођењем присиле према његовој земљи.

Једна батерија тог система средњег домета пребачена је на Филипине у априлу прошле године током редовне, крупне заједничке вежбе армија те острвске земље од 110 милиона становника и САД – "Баликатан".

"Тифон" је и након окончања те вишемесечне вежбе остао на филипинском тлу, изазивајући периодичне протесте кинеске владе.

"Не разумем те коментаре у вези са ракетним системом ′Тифон′. Ми не дајемо никакве коментаре о њиховим ракетним системима, а они су хиљаду пута моћнији од онога што ми имамо", рекао је Маркос током свечаности поводом отварања нове писте аеродрома Мактан-Себу, реагујући на протесте власти у Пекингу.

Осврћући се на учестале инциденте између бродова кинеске обалске страже и филипинских рибара у водама око острва Спратли, на око 250 километара од Филипина, он је и додао: "Хајде да направимо договор са Кином: престаните да полажете право на нашу територију, престаните да малтретирате наше рибаре и пустите их да зарађују за живот, престаните да ударате у наше бродове и гађате наше људе воденим топовима, престаните да нас циљате ласерима, престаните са вашим агресивним понашањем и присилом и ја ћу вратити ракете Тифон."

Погоршање односа између Филипина и Кине

Манила и Пекинг се споре око територија и ресурса у Јужном кинеском мору, а влада председника Маркоса, који је на дужност ступио у јуну 2022, предано ради на јачању армије и продубљивању војног савеза са Вашингтоном кроз усавршавање интероперабилности, уступање складишта, радионица и читавих касарни на коришћење америчкој војсци.

Млађи Маркос то војнополитичко зближавање са Вашингтоном и сам ракетни систем "Тифон" користи као средство одвраћања, које би требало да убеди морнарицу и обалску стражу Народне Републике Кине да одустану од настојања да загосподаре рибом и нафтом богатим водама у источном делу Јужног кинеског мора, које су знатно ближе филипинском острву Палаван него кинеској обали и које у Манили стога називају Западним филипинским морем.

Раскид са политиком претходника председника Родрига Дутертеа, који је ради успостављања чвршћих економских веза са Пекингом свесно и прагматично потиснуо у други план територијални спор између две земље, и отворено и снажно окретање Маркоса Вашингтону и његовим савезницима, чини се, допринели су обнављању и продубљивању тензија у околини Спратли острва, па се политички коментатори у Кини и Филипинима слажу у оцени да су односи између њихових земаља на најнижем нивоу у претходних десетак година.

Американци раде на успостављању ракетног штита око Тајвана

Ракетни систем "Тифон", назван тако по грчком богу олује и у нашим медијима често погрешно означен као "тајфун", посебно је велики камен спотицања у односима између две земље.

Он испаљује пројектиле "СМ-6", чија је намена пресретање ракета и обарање авиона, али може бити прилагођен и за лансирање крстарећих пројектила "томахавк". "Тифон", дакле, не само што потире главну предност Кине у односу на САД и њене савезнике у евентуалном окршају око Тајвана - бројност и висока концентрација расположивих пројектила и ваздухоплова, већ чини могућим и нападе на кинеско копно, на тамошње аеродроме и ракетне базе, јер новије верзије "томахавка", имају домет од 1.600 до 2.500 километара.

Поменута изјава филипинског председника, чини се дата у револту, изазвала је нови талас расправа у вези са размештањем тог америчког система на Филипинима, које откривају суштину проблема. Јер, тврде војни аналитичари на Филипинима, оно што заиста брине војнополитички врх у Пекингу, није размештање једне батерије "Тифона", већ тренд наоружавања њихове земље, тј. реална могућност да ће у њу ускоро пристићи нове батерије истог типа, али и друго ракетно наоружање америчког порекла.

Више од свега Пекинг узнемирава чињеница да је у току спровођење америчког плана о формирању ракетног штита који би се протезао од јужног Јапана, преко Тајвана, до Филипина и Гуама и који би, с обзиром на предност у квалитету подморница и броју носача авиона коју имају САД и њени савезници попут Јапана и Аустралије учинио блокаду и заузимање Тајвана немогућим, чак и за тако економски и војно моћну земљу као што је Кина.

Филипини су врло битна карика у том војном ланцу због своје изразите географске близине Тајвану и јужној Кини – они представљају једну врсту непотопивог носача авиона и ракета.

Тај штит би такође омогућио и сталну контролу САД над Јужним кинеским морем, али и утврдио њихову доминацију над југозападним Пацификом, јер оне последњих година, поред јачања својих утврђења на поменутом потезу и наоружавања тамошњих савезничких армија, раде и на отварању нових радарских станица, ракетних, морнаричких и ваздухопловних база на Палауу, у Папуи Новој Гвинеји и северној Аустралији.