Судска мелодрама у САД – судар тврдоглавих директора око челичане Ју-Ес стил

Бивши амерички председник Џозеф Бајден, у последњим данима које је провео у Белој кући, блокирао је покушај јапанске корпорације "Нипон стил" да преузме чувеног домаћег произвођача челика "Ју-Ес стил". Бајден се правдао да бивши власник смедеревске железаре чини кичму стратешке гране америчке привреде, те да из безбедносних разлога не сме да пређе у стране руке. Јапански купац, који има сагласност руководства и доброг дела радника "Ју-Ес стила" за преузимање, жалио се суду у САД на ту одлуку, оптужујући Бајденову администрацију за незаконити политички утицај и америчке конкуренте за заверу – ти процеси сада у медијима попримају карактер мелодраме.

Суочен са одлуком одлазеће Бајденове администрације да спречи продају чувене америчке челичане "Ју-Ес стил" из безбедносних разлога, купац, јапански конгломерат "Нипон стил", поднео је тужбу против америчке државе, али, јављају јапански медији, и против америчке компаније "Кливленд клифс", која је други највећи произвођач челика у САД.

Тај судски процес ових дана се претвара у нешто што подсећа на телевизијску драму о сплеткама богаташа у маниру некада славних серија "Династија" и "Далас".

Наиме, пише јапански економски дневник Никеи, руководство јапанске компаније, која је понудила близу 15 милијарди долара за америчку челичану бившег власника железаре у Смедереву, сматра да је прави разлог зашто је пред сам крај прошле године Бајденова влада одлучила да блокира купопродајни уговор лобирање ривала, америчке компаније "Кливленд клифс".

Тренутно је друга највећа челичана у САД, док је "Ју-Ес стил", који Јапанци желе да откупе и чије је седиште у Питсбургу у држави Пенсилванија, трећи највећи произвођач челика у САД.

Ако би Јапанци својим инјекцијама капитала и трансфером технологије оживели и ојачали "Ју-Ес стил", он би постао моћан такмац "Кливленду" и вероватно почео да га потискује.

Генерални директор јапанске компаније Еиђи Хашимото сматра да је управо "Кливленд клифс" тај који је врбовао руководство једног од синдиката унутар "Ју-Ес стила" да подстакне своје раднике да одбију предлоге јапанске компаније, иако су били повољни – Јапанци су, рецимо, обећали да ће преузети све постојеће обавезе "Ју-Ес стила" према запосленима и замрзнути отпуштање радника на читавих десет година.

Штавише, исти синдикат је вршио медијску кампању у којој је неосновано плашио америчке раднике да ће "Нипон стил" након што откупи њихову компанију позатварати фабрике и производњу изместити у Јапан или бар на југ САД, где не постоје организовани раднички синдикати.

"Нипон стил", дакле, поднео је тужбу не само против америчке државе тврдећи да је директива бившег председника Бајдена неоснована и представља незаконити политички утицај, јер куповина "Ју-Ес стила" није штетна по економску безбедност САД, већ и против руководства "Кливленд клифса", којег терети за заверу усмерену на незаконито потискивање конкуренције.

Судар тврдоглавих директора

Елементи драме ту улазе у причу, јер је генерални директор "Кливленда клифса" Лоренцо Гонклавес изјавио да ће лично поднети противтужбу и да ће кроз тај судски процес генералном директору "Нипон стила" Хашимотоу "узети кућу, ауто и пса".

Гонклавес је јапанским медијима самоуверено рекао и да има подршку председника Доналда Трампа.

С друге стране, и јапански руководилац Еиђи Хашимото важи за атипичну особу за јапанске прилике, јер не само што се не клони парница, како је то уобичајено у јапанском пословном свету, већ напротив, активно и доследно тражи правду за своју фирму преко судова.

Хашимото је у Земљи излазећег сунца познат као први руководилац неке веће или познатије компаније који је тужио крунски дијамант јапанске економије "Тојоту". За кршење патената је на суд извео највећег светског произвођача челика, кинеску групу "Баову", као и неке друге крупне стране и домаће корпорације.

Људи који га познају кажу да је из све снаге учио енглески да би на том језику могао да се расправља и свађа са страним руководиоцима, јер је био уверен да га коришћење преводилаца ставља у подређени положај и преговоре усмерава на штету његове компаније.

Када се то све има у виду, јасно је да Хашимото није личност која би уступила пред грубим претњама америчког руководиоца.

Прејака жеља

Поједини јапански економисти, међутим, процењују да аквизиција "Ју-Ес стила" није апсолутни предуслов за раст вредности јапанске компаније, јер већ има присуство у номинално највећој економији света.

Постојећи пројекат "АМ/НС Калверт" (заједничко улагање са "Арселор-Миталом" у САД), рачунају, у наредним годинама би довео до просечног раста вредности деоница "Нипон стила" од три одсто годишње, што би било упола мање него у случају куповине "Ју-Ес стила", али ипак довољно.

Сматрају да би јапанска компанија, ако би брзо одустала од аквизиције "Ју-Ес стила", прво избегла губитак од 1,46 милијарди долара који би настао неопходним раскидањем уговора са "Арселор-Миталом", а затим могла и да се брже и одлучније окрене Индији, другом великом, растућем страном тржишту, и тамо изврши већа улагања него што сада планира, те тако обезбеди додатни физички и финансијски раст.

Ипак, привлачност "Ју-Ес стила" је, чини се, превелика за директора Хашимотоа и његов тим да би га се они тако лако одрекли.

Наиме, сматра се да би у четворогодишњем периоду по преузимању "Ју-Ес стила", та нова америчка подружница јапанској корпорацији доносила готово две трећине свог оствареног профита.

Даље, "Нипон стил" је у 2023. години био четврти светски произвођач челика, иза кинеске "Баову" групе, луксенбуршког "Арселор-Митала" и кинеског "Анстила".

Ако би успела да кроз парницу приволи америчку државу да допусти преузимање "Ју-ес стила", јапанска корпорација би постала трећа највећа челичана на свету.

Судска мелодрама се зато наставља.