Штрајк паралисао Италију

У организацији највећег италијанског синдиката ЦГИЛ против владиних економских мера и њене имиграционе политике данас је одржан једнодневни штрајк широм Италије.

Левичарски синдикат ЦГИЛ, који има око шест милиона чланова, од којих половину чине пензионери, позвао је на обуставу рада широм земље, истичући да администрација премијера Силвија Берлусконија није успела да одговори на економску кризу.

Штрајк је онемогућио нормално функционисање школа, болница, јавног превоза и других јавних служби.

Стотине хиљада радника, у око 100 градова Италије тражило је да Влада смањи порезе на плате, пензије и да учини више на заштити радних места. Штрајкачи су тражили и промену строге имиграционе политике.

Школе и болнице у Риму биле су затворене, а јавни превоз и друге јавне службе у престоници нису радиле.

Пилоти, запослени на аеродромима и у јавном превозу, обуставили су рад на 4 сата, а у неким секторима штрајк је целодневни.

У уличниним анкетама штрајкачи кажу да не могу плаћати порезе за све који нису довољно успешни: "Не можемо плаћати ни за све који имају проблеме, као што је Алиталија. Порези су претерани. Ово је немогуће", каже један од штрајкача.

Због најдубље рецесије, која је од Другог светског рата погодила Италију, земља бележи незапосленост од 8 и по одсто, највећу у последњих пет година.

"Подржавамо раднике, пре свега оне који су без посла. Не знамо како све можемо да помогнемо њиховим породицама", каже један грађанин Рима.

"Незапосленост је највећи проблем. Сви кажу да је криза завршене, али овде у Риму она тек стиже. Ништа је учињено на заштити радних места", каже један штрајкач.

Страх за радна места и незадовољство владиним економским мерама, влада и међу радницима у Француској. Широм земље, рад су обуставили запослени у школству, здравству и другим јавним службама.

За разлику од незадовољства на улицама европских градова, више оптимизма у опоравак има у статистикама, према којима је у 16 чланица Еврозоне забележен импресивни раст индустријске производње од 1,7 одсто.

Стручњаци сматрају да ће за опоравак привреде у ЕУ ипак требати доста времена, с обзиром да је неопходан раст и у осталим сектрима економије.