Спољна политика дели ЕУ

Традиционалне дипломате из европских земаља ускоро ће добити нове колеге - представнике Европске уније. Њихова шефица, високи представник ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон, објаснила је посланицима Европског парламента у Страсбуру да ће нова дипломатска служба омогућити ЕУ да повећа свој утицај у свету.

Ештонова је, такође, напоменула да Унија мора да заступа јединствену политику, ако не жели да је убудуће престигну азијске земље, посебно Кина и Индија.

Таква легитимност у свету стиче се, додала је Ештон, понајвише сређивањем стања у непосредном суседству.

"Прво, морамо да обезбедимо већу стабилност и безбедност у нашем суседству, промовисањем политичких и економских реформи. Друго, да би се носили са безбедносним проблемима у свету, потребни су нам јединствена стратегија, јаке међународне организације и владавина права", нагласила је Ештонова.

Прем њеним речима, морамо да изградимо и стратешке односе са кључним земљама и организацијама, јер нико сам не може да реши данашње проблеме.

Косово и Авганистан тешка препрека за Унију

У том контексту, ЕУ већ добро сарађује са НАТО у БиХ и у Сомалији, док је на Косову и у Афганистану то теже због политичких препрека.

Формирање нове европске дипломатске службе од неколико хиљада људи наилази на отпор у неким деловима ЕУ.

Поставља се питање шта је заправо смисао такве институције. Некадашњи шеф британске дипломатије Малколм Рифкинд сматра да је та идеја преурањена.

"У току је формирање нове институције у којој ће радити велики број људи, са задатком да заступају европску спољну политику, а ње засад нема. Ниједна од утицајних чланица Уније није спремна да најважнија спољнополитичка питања препусти Бриселу", оценио је Рифкинд.

Немачки амбасадор у Лондону Георг Бумгарден, међутим, подржава формирање нове дипломатске службе и тај процес пореди са дилемом "кокошка или јаје".

"Те две ствари треба да се одвијају паралелно. Тачно је да прво треба усагласити заједничку спољну политику, али већ сада је 85 одсто рутинских спољнополитичких послова у домену заједничке политике. Преосталих 15 одсто је и даље у рукама националних влада", рекао је Бумгарден.

Именовање фактичког министра иностраних послова Европске уније требало је једном заувек да одговори на чувено питање америчког дипломате Хенрија Кисинџера: "Кога треба да позовем када желим да разговарам са Европом"?

Рифкинд је уверен да је у том погледу ситуација данас гора него у Кисинџерово време.

"Када је Кисинџер поставио то чувено питање постојали су министри иностраних послова појединачних чланица Уније. Ти министри и даље постоје, а ту су још Кетрин Ештон, па председник Европског савета Херман ван Ромпеј и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо", подсетио је Рифкинд.

Бумгарден ипак мисли другачије: "Кисинџер у оно време није имао телефонске бројеве свих министара иностраних послова, већ само шефова дипломатија највећих чланица Уније - Британије, Немачке и Француске".

"Мислим да ће европска дипломатска служба највише користити мањим чланицама. Немачка има чак девет суседа и у њеном је интересу да се чује и глас тих земаља. Сводити ЕУ на конгломерат Немачке, Француске и Британије није добро и јединствена дипломатска служба би то могла да промени", закључио је Бумгарден.