Мајка Алона Охела, којег Хамас држи више од 400 дана у Гази: Борим се сваке секунде, верујем да је жив

Између две истине у рату на Блиском истоку – страдају цивили, умиру болесни без лекова, нестају деца. Где су данас таоци које држи Хамас у Појасу Газе.

Амбасадорка Израела у Србији Авивит Бар Лан каже да краја рата у енклави неће бити док Хамас не врати 101 израелског таоца, који су киднаповани 7. октобра прошле године на концерту у Израелу.

Идит Охел, чије је сина Алона отео Хамас пре више од годину дана, каже за РТС да њена борба није лака, као и да се сваке секунде бори за синовљев повратак кући.

Сву страхоту рата на Блиском истоку осетили сте и лично пре више од 400 дана када је ваш син Алан киднапован. Борба једне мајке траје и данас, како сте и како се борите?

Није лако, прошао је 421 дан откако је мој син отет. Борим се за његов повратак сваке секунде.

Већина мисли да је отет, одведен у Газу и да је у затвору. Људи не схватају да је одведен у Газу и стављен 40 метара испод земље без хране, светлости, а понекад нема довољно ваздуха.

Толико месеци је провео да не знамо како је и где је у Гази, а знамо да је отет жив.

Шта је то што данас знате о свом сину? Колико је тешко доћи до информација? У потрагу је укључена и израелска влада и држава Србија?

Не знам ништа конкретно. Знамо уопштено нешто о неким таоцима, јер су поједини враћени посредством војне стратегије. То је оно што знамо, да су слаби, ниједан није пружио никакву помоћ да би преживели.

Српска и израелска влада сарађују и потребно је да јавност зна више о томе како би покушала да помогне, да покаже неку врсту разумевања, да људи размишљају о томе да је Алон и даље у Гази и да га држе као таоца.

Неки од Алонових пријатеља су убијени, неки су повређени, а људи су и силовани. Седмог октобра су отети на бруталан начин. Много људи је убијено и ово не смемо да заборавимо.

Да ли се на Тргу у Тел Авиву и даље налази жути клавир, на којем пише “Алоне, ниси сам”. Ваш син је пијаниста и то је његов клавир?

Алон је пијаниста и хтели смо да га људи разумеју, да виде ко је и сазнају његову причу. Покренули смо иницијативу са жутим клавирима широм света.

Тај се налази у згради председништва да би се људи повезали. Музика је међународни језик, ко дође, чује и сазна за Алона, јер кад људи свирају клавир они Алону дају наду и снагу, а то је дивна ствар.

Започели смо иницијативу са фразом "Алоне, ниси сам". Људи који купе значку могу да је дарују некоме и ураде нешто добро за некога.

Важно је давање и подстицање нечег доброг. Шаљем своју љубав Алону. Ускоро ће Божић, време светлости, давања и захваљивања људима. Желим да када ово радите, мислите на некога.

Алон је планирао да дође и у Србију. Шта вас веже за Србију и ако дође овамо, где бисте га повели?

Толико је места, али је веза са Србијом дугогодишња. Деда је рођен у Новом Саду, али је морао је да побегне у Израел током Другог светског рата, није могао да остане овде.

Члан породице је остао, живи овде и у вези смо с њим. Посећивали смо Београд, моји родитељи су долазили и Алон је требало да дође да се упозна са породицом, међутим, то се није догодило јер је 7. октобра отет.

Знам да Алон воли добру храну, месо, а у Србији је храна изванредна. Ишли бисмо и у Теслин музеј, воли иновације, аутомобиле и све што је везано за то, као и тврђаву, да прошета градом и види људе и места. Ово је наше наслеђе, а Србија је део Алона.

Да ли вас чују светска јавност и Србија?

Надам се да нас чују. Идемо на многе састанке, разговарамо са владиним званичницима у Србији и свету.

Нисам ово само ја као Алонова мајка. Мислим да би све мајке на свету требало да се удруже, само због помисли о детету ког мајка није видела 421 дан.

Радим много тога с тим циљем. Мајке су се удружиле и протестујемо. То је ненасилни протест, носимо бело и седимо. Не знам да ли сте чули за иницијативу отпора, управо то радимо, свуда где се влада налази и преносимо поруку да смо ми мајке и желимо да се деца врате.

Хамас је терористичка организација, која је дошла 7. октобра у Израел. Нисмо били тада у ратном сукобу. Било их је 3.000, дошли су, силовали и убијали.

Мислим да српски народ зна колико је то страшно било. Имали сте слично искуство када је неко донео толико страшних ствари, толико људи је умрло овде пре 20 година.

То је погрешно. Људи су отети, убијени, киднаповани и нису могли да кажу ништа. Морамо да променимо ту ситуацију да се то више никада не догоди.