РТС у Аману – како живе сиријске избеглице у Јордану
За оне који су били присиљени да избегну из Сирије, Србија је била једна од рута. Знатан део избеглица, међутим, кренуо је у супротном смеру, па су многи уточиште нашли у Јордану. Око 120.000 њих је и данас смештено у два велика кампа, ипак више од 80 одсто је нови дом нашло у јорданским градовима. Екипа РТС-а разговарала је са онима који су уточиште нашли у Аману.
Низар Алхамави био је у колонама оних који су спас потражили ван граница Сирије. Пут га је одвео до кампа Затари, а затим и до Амана где се скућио и запослио као месар. Дијабетес и срчани проблеми оставили су га без посла, као и без могућности да се стара о ћерки са менталним потешкоћама.
"Моја ћерка је сада у кући своје сестре, тамо о њој брину. Она има 31 годину, она је тежак инвалид, није као други одрасли. Добијао сам новац од УНХЦР-а, али и то је престало пре годину и по и сад живим од помоћи других људи", каже Низар Алхамави.
Није лако ни онима који имају изворе прихода. Есма Бакир покренула је сопствени кетеринг уз помоћ донација, али тај посао покрива само основне трошкове живота. У Јордан је стигла са троје деце, пешице, уз пут је била и опљачкана па је почела од нуле. О кући у граду Хомсу нерадо говори.
"Све је уништено, спаљено, нисам понела ништа из куће. Хтела сам да започнем посао да би мој муж радио, јер ни он није запослен. И мој син је морао да напусти школу како би и он радио код жене. Упркос свему што сам успела, пуно је изазова. Моја деца сада желе да напусте земљу, не желе више да буду овде", каже Есма.
Помоћ недовољна, тешко до запослења
За разлику од избеглица у локалној средини, они у кампу имају скроман смештај, бесплатну струју и воду. Образовање и здравство је бесплатно за све, али за разлику од сиријских избеглица, они који су стигли из Ирака или Сомалије, Судана, не могу званично да раде, што је додатни проблем.
"Забринути смо због тешкоћа које избеглице имају приликом зараде и обезбеђивања основних средстава за живот. Помоћ коју добијају од агенције је мала и неки од њих су толико очајни да шаљу децу да просе, поједини прихватају опасне послове, једу мање него раније. Неколико хиљада је напустило земљу на нерегуларан начин, многи покушавају кроз пустињу, преко Медитерана и ми у томе видимо велике ризике", каже Роланд Шенбауер, портпарол УНХЦР-a у Јордану.
Због различитих криза и сукоба широм света, УНХЦР као и многе друге организације које помажу избеглицама суочене су са мање донација. Та ситуација редуковала је и издвајања за оне који су угрожени.
С почетком сиријске кризе Јордан је постао домаћин за другу највећу избегличку популацију по глави становника.
Према подацима УНХЦР-а, овде је око 700.000 избеглица из Сирије, Ирака, Јемена, Сомалије и других земаља. Међутим, истраживања показују да око 78 одсто Јорданаца ипак сматра да свако ко побегне из свог дома треба да нађе сигурно уточиште, а 57 одсто њих да избеглице које су стигле у ову земљу имају позитиван утицај на јорданско друштво.
Коментари