Сарадња Лондона са Београдом, Скопљем и Приштином на сузбијању кријумчарења људи

Лондон жели да има јасну слику о Балканској имигрантској рути, којом је само прошле године прошло преко стотину хиљада људи.

Миграција је, уз економију, главна тема за бираче широм света у овој изборној години. Та тема је можда пресудила изборе у Америци пре пар дана.

Свакако је утицала на гласање у Британији прошлог лета.

За две недеље 3.200 миграната преко Ламанша

Лабуристи су на крилима својих идеја и обећања дошли на власт. Три месеца касније, резултат је поразан.

У последње две недеље, Ламанш је илегално прешло око три хиљаде двеста миграната – десет пута више него у исто време прошле године.

На годишњој генералној скупштини сто деведесет шест чланица Интерпола, која је завршена јуче у Глазгову, британски премијер Стармер обећао је додатних седамдесет пет милиона фунти за заустављање кријумчарења људи.

Он је прецизирао да ће та средства ће бити утрошена на нову јединицу за обавештајну борбу против организованог имиграционог криминала – на стотине нових истражитеља и обавештајаца и најсавременију опрему.

„Улажемо и додатних педесет осам милиона фунти у Националну агенцију за борбу против криминала. Јачамо њену способност да анализира податке и обавештајни рад“, објаснио је Стармер.

Британски премијер на проблем миграције гледа кроз призму своје вишедеценијске каријере државног тужиоца.

„Kријумчарење људи, попут тероризма, треба да буде проглашено за глобалну претњу безбедности. Морамо да комбинујемо ресурсе, размењујемо обавештајне податке и тактику и проблем зауздамо на извору уз заједнички рад на блокади кријумчарских рута“, истиче он.

Са истом поруком Стармер је стигао у Будимпешту на самит Европске политичке заједнице.

Различите визије европске имиграционе политике

Међутим, сами Европљани немају заједничку визију решавања овог проблема.

Слажу се само у једном – да, како је истакао шпански премијер Педро Санчез, миграције морају да буду „легалне, безбедне и законите“.

Мађарска и Холандија желе да иступе из заједничке миграционе политике. Немачка одбацује ту могућност.

Влада у Риму почела је да мигранте шаље у прихватне центре у Албанији, али ју је у том науму спречио Врховни суд.

Пошто је недавно са италијанским колегом обишао прихватне центре за имигранте у Албанији, француски премијер Мишел Барније је оценио да је за Париз таква политика неприменљива из „правних и институционалних разлога“.

Британија већ две године има споразум са Тираном о репатријацији илегалних имиграната, али и тесној обавештајној сарадњи на том пољу.

Слична сарадња Лондона са владама у Београду, Скопљу и Приштини, објављена је на самиту у Будимпешти.

Британска министарка унутрашњих послова Ивет Kупер огласила се саопштењем у којем је истакла да је „сарадња са партнерима на Западном Балкану апсолутно кључна да би се разбиле криминалне мреже, које искоришћавају рањиве људе због стицања финансијске користи“.

„Тешњом сарадњом са Србијом, Северном Македонијом и Kосовом, разменом информација и обавештајних података, радом преко граница како бисмо створили јасну слику о томе шта се и где дешава, разбићемо пословни модел тих бескрупулозних банди на самом извору. Kроз интензивиран заједнички рад, навешћемо криминалце да увиде да немају где да се сакрију“, поручила је министарка Kупер.

Заустављање миграције преко Ламанша за лабуристе је императив, јер, ако у томе не успеју, Британија ће наставити да се политички окреће удесно и то не само према торијевцима, већ даље – ка реформистима Најџела Фаража.