Молдавија пред изборима и референдумом уз висок улог – пут ка ЕУ или повратак под окриље Москве

У једном дану, одржавају се избори за председника државе и референдум о чланству о ЕУ.

Улози за грађане ове бивше совјетске републике тешко да могу бити већи – хоће ли земља наставити путем приближавања ЕУ и Западу, којим је ишла током мандата садашње председнице Маје Санду, или је време за повратак под окриље Москве.

Председница Маја Санду повезала је своју политичку судбину са референдумом о уставним променама, које би обезбедиле да чланство у ЕУ остане циљ и за све будуће Владе.

Истраживања дају солидну предност Санду, од 55 до 65 одсто, а слични су проценти подршке чланству у ЕУ.

Ови налази, ипак, не могу се узети "здраво за готово".

Утицај Русије није нестао

Од распада Совјетског Савеза, у Молдавији су се смењивале владе проруске и прозападне орјентације, али утицај Русије никада није нестао.

У региону Транснистрија (Придњестровље), који се отргао контроли Владе Молдавије у конфликту деведесетих година, на власти су проруски сепаратисти, а Москва је ту стационирала и око 1.500 војника.

Са замрзнутим конфликтом у свом дворишту, једна од најсиромашнијих земаља у Европи годинама је била на периферији интереса – и за Москву и за западне престонице. Рат у Украјини је то драстично променио.

За само неколико година, Молдавија се из некада занемарене пост-совјетске државе претворила у једно од геополитичих жаришта за Европску унију.

Стратешки значај Молдавије је нагло порастао, праћен убрзаним настојањима за чланство у Унији.

Некада периферна држава на рубу Европе, сада је у средишту напора ЕУ да се супротстави руском утицају у непосредном суседству.

У рекордно кратком року, од земље која није имала европску перспективу, Молдавија је постала земља кандидат.

Отворила је прошлог јуна преговоре о чланству, дошавши до тог корака брже од Србије или Црне Горе.

Велика прекретница

Кишињев је пре две године био домаћин више од 40 лидера на самиту Европске политичке заједнице, највећег таквог скупа у историји земље.

Током недавне посете Кишињеву, само десетак дана уочи одлучујућег референдума, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен позвала је Молдавце да гласају за чланство у ЕУ.

"Велика је прекретница пред народом Молдавије. Охрабрујем грађане да искористе свој глас и изразе свој слободан избор", рекла је Фон дер Лајенова новинарима, додајући да верује да је место Молдавије у ЕУ.

"На вама је, Молдавцима, да одлучите. Ваш је суверени избор шта да радите са својом земљом и нико се у то не може мешати", рекла је Фон дер Лајенова.

У исто време, власти Молдавије оптужују Москву за операцију мешања у изборни процес без преседана, тврдећи да је Русија уложила милионе евра у кампању дезинформација и поткупљивања бирача.

Одбегли проруски бизнисмен

Званичници Молдавије виде велику претњу у активностима одбеглог проруског бизнисмена Илана Шора, који је избегао најпре у Израел, а затим у Москву, након што је у одсуству осуђен на 15 година затвора због корупције.

Полиција сматра да је Шор одговоран за успостављање шеме за поткупљивање неких 130.000 бирача, како би на референдуму гласали против чланства у ЕУ, а на изборима у корист проруских кандидата.

Шор је из Москве одбацио оптужбе за поткупљивање бирача као "апсурдни спектакл" молдавских власти.

Ипак, није крио да је грађанима јавно нудио новац као надокнаду за објаве против чланства у ЕУ на Фејсбуку или Телеграму.

Власти Молдавије су прошлог месеца забранили рад више руских медија на територији ове земље, тврдећи да ширењем дезинформација покушавају да утичу на резултате референдума. У Кремљу су ове поступке описали као русофобију и анти руску хистерију.

Пакети помоћи

С друге стране, Урсула фон дер Лајен није у Кишињев дошла празних руку.

Уочи пресудног рефередума, представила је пакет финансијске помоћи Молдавији од 1,8 милијарди евра, највећи такав до сада.

Пакет је у великој мери конципиран по узору на план раста за Западни Балкан – у наредне три године Молдавија може да рачуна на додатну финансијску помоћ Брисела, у замену за споровођење реформи.

Занимљиво је да је износ финансијске помоћи по глави становника у случају Молдавије, скоро три и по пута већи него у плану раста за Србију и Западни Балкан.

Ипак, та предност је релативна, ако се погледа однос зајмова и грантова: у плану за Молдавију 85 одсто чине зајмови, а само 15 одсто бесповратна средства.

У случају Западног Балкана, грантови чине једну трећину финансијског пакета.

Европски дипломата, укључен у разговоре о проширењу, каже да је посета фон дер Лајен и понуда финансијске помоћи део борбе проруског и проевропског наратива у Молдавији.

"Тајминг ове посете нимало није случајан. Питање зајмова или грантова је мање важно, јер чак и повољни зајмови су одлична вест за земљу која нема приступ финансијским тржиштима. Финансијки пакет је јасна порука грађанима уочи референдума да чланство у ЕУ доноси конкретне користи и за њих", истиче дипломата.

Поједини аналитичари верују да би Молдавија могла да Бриселу послужи као пример "успешне приче" на истоку Европе и да би Европској Унији могла да се прикључи у првом следећем таласу проширења, заједно са Црном Гором.

Аргументи за то су да је у питању мала земља, коју би ЕУ могла лако да "апсорбује", није директно захваћена ратом као суседна Украјина, и за разлику од Грузије, тренутно има мотивисану проевропску администрацију.

Предвиђања

Јана Јузова из бриселског института "Еуропеум", ипак, не дели оптимизам о брзом чланству Молдавије. Каже да ће то на дужи рок зависити од подршке јавности и консензуса у друштву о испуњавању услова за ЕУ.

"Тешко је предвидети напредак Молдавије, али није реално да се ова земља прикључи ЕУ са Црном Гором. Молдавија је далеко иза у усклађености са европским стандардима и налази се тек у почетној фази овог процеса. То је јасно показао прошлогодишњи извештај Европске комисије о напретку, а слични налази се очекују и ове године", навела је Јузова.

Јузова истиче да многе земље чланице инсистирају на "равнотежи" у напретку Западног Балкана и источних земаља.

У пракси то значи да би сваки значајнији напредак ка чланству земље са Балкана, морао да прати напредак земље са истока. Чак и у том случају, тешко је замислити да Молдавија избије на врх листе чекања, сматра Јузова.

Високи улози и за ЕУ

Али да би уопште разговарала о брзини кретања, Молдавија ће на раскрсници у недељу морати да изабере у ком правцу жели да иде.

Улози на председничким изборима и рефререндуму нису високи само за грађане ове бивше совјетске републике, већ и за саму ЕУ.

Брисел страхује да би Молдавија могла да крене путем Грузије, где је на власти проруска влада, која усваја законе сличне онима у Москви.

У том случају, кандидатски статус Молдавије би био дефакто "замрзнут", а Брисел би вероватно чекао на наредну политичку промену у земљи, која би омогућила наставак процеса интеграција.

Ипак, у ЕУ се надају да ће од недеље у Кишињеву гледати другачији сценарио. У супротном, био би то велики негативни поен у геополитичкој утакмици са Русијом за утицај у непосредном суседству.