среда, 26.06.2024, 06:15 -> 12:47
Извор: X, BBC, Танјуг
Џулијан Асанж изашао из америчког суда као слободан човек
Оснивач Викиликса признао je кривицу по једној тачки оптужбе пред америчким судом у Сајпану у замену за укидање свих других оптужби и слободу, чиме је завршена је правна сага дуга готово 14 година, која је покретала дебате о слободи штампе и националној безбедности. Асанж је по изласку из суда отишао на аеродром одакле је одлетео за Аустралију. Присталице широм света славе његово ослобађање.
Оснивач Викиликса Џулијан Асанж изјаснио се кривим по једној оптужби за прибављање и објављивање војних тајни САД, као резултат договора са тужиоцима америчког Секретаријата за правосуђе, чиме је обезбедио себи слободу, после готово 14 година.
Асанж се појавио пред судом јутрос на федералном суду у Сајпану, главном граду Северних Маријанских острва, америчког комонвелта у Пацифику, чиме је уважена његова жељи да избегне улазак у континентални део Сједињених Држава.
У обраћању суду, Асанж је рекао да верује да је Закон о шпијунажи на основу којег је оптужен у супротности са правима из Првог амандмана, али да прихвата да подстицање извора да дају поверљиве информације за објављивање може бити незаконито.
Уништавање информација
На суд је стигао у тамном оделу, са опуштеном краватом око крагне, након што је долетео из Британије чартер авионом у пратњи чланова правног тима и аустралијских званичника, укључујући и високог аустралијског дипломату у Уједињеном Краљевству Стивена Смита, који га је пратио на лету.
У судници је одговарао на основна питања америчке окружне судије Рамоне Манглоне, коју је именовао бивши председник Барак Обама, преноси АП, чинило се да је пажљиво слушао о условима споразума.
Као услов за изјашњавање о кривици, од њега ће се тражити да уништи информације које су достављене Викиликсу.
Договор са тужиоцима да призна кривицу за једно кривично дело му, такође, омогућава да се врати у родну Аустралију без одласка у амерички затвор.
Први загрљаји и конференција
Говорећи испред зграде суда, Асанжова адвокатица Џенифер Робинсон изјавила је да случај оснивача Викиликса изазвао важну дискусију о слободи штампе и националној безбедности.
Џулијан Асанж, након пресуде, загрлио је своју адвокатицу, у присуству амбасадора Аустралије у САД и бившег премијера Кевина Рада, објавио је Викиликс на Иксу, а медији преносе да у том тренутку није желео да даје изјаве медијима.
Аустралијски премијер Ентони Албаниз објавио је да њих двоје путују са Асанжом у Аустралију.
Викиликс, сајт за откривање тајни који је Асанж основао 2006. године, одмах након пресуде, објавио је да Џулијан иде у Аустралију авионом, који је нешто после 11 часова по средњеевропском времену слетео у Канберу.
Најавио је, такође, да ће вечерас одржати конференцију за штампу у Канбери, али није прецизирао ко ће је водити.
Албаниз је рекао да је оснивачу Викиликса пожелео добродошлицу. Према његовим речима, Асанж је слетање у Аустралију описао као "надреални моменат".
Стела Асанж је поделила на платформи Икс фотографију Асанжа са мајицом, на којој пише "истина", док присталице Џулијана Асанжа широм света славе његово ослобађање.
Последње поглавље
Последњих пет година био је у британском затвору Белмарш, где се борио против изручења САД а на основу оптужнице према Закону о шпијунажи, која је могла да носи дуготрајну затворску казну у случају осуде.
Неочекивани договор омогућава обема странама да остваре одређени степен победе, при чему је амерички Секретаријат за правосуђе у стању да реши без суђења случај који је покренуо тешка правна питања и који можда никада не би стигао до пороте, с обзиром на дуготрајан темпо процеса екстрадиције.
Споразум о изјашњавању о кривици, обелодањен у понедељак увече у писму Секретаријата за правосуђе, представља најновије и вероватно последње поглавље у судској борби у којој је укључен Асанж, кога су присталице прослављале као крсташког борца за транспарентност.
Са друге стране, национални безбедносни кругови инсистирају да је његов презир према владиној тајности, довео животе у опасност и отишао далеко изван граница традиционалних новинарских дужности.
Коментари