Стокхолм и Техеран разменили затворенике, Хамид Нури се враћа у Иран

Шведска је ослободила бившег иранског званичника Хамида Нурија, којег је суд у Стокхолму осудио на доживотну робију због злочина почињених у затвору недалеко од Техерана 1988. године, саопштио је највиши ирански званичник за људска права Казем Хариб Абади. Очекује се да у наредним сатима он стигне у Иран. Одвојено, шведски премијер је саопштио да су Јохан Флодерус и Саед Азизи на лету за Шведску, након што су ослобођени из иранских затвора.

Јохан Флодерус је шведски дипломата и званичник ЕУ који је ухапшен на Међународном аеродрому у Техерану 2022. године, када је посетио Иран током одмора. Он је исте године оптужен да је починио мере против безбедности земље, а његова породица је покренула кампању #FreeJohanFloderus.

Шездесетогодишњег Саеда Азизија, који има двојно држављанство – шведско и иранско, иранске власти ухапсиле су у његовом дому, након што се вратио из Шведске. Његов адвокат је раније рекао да је његово здравље погоршано, да има рак простате и да је задобио повреде од пада у затвору.

Суд у Стокхолму осудио је 2022. некадашњег службеника затвора у околини Техерана Хамида Хурија на доживотну робију, после суђења током којег су испитивани сведоци убистава политичких ривала која је наредио лично тадашњи лидер, ајатолах Хомеини.

Током догађаја 1988. и 1989. године, Нури је био помоћник заменика тужиоца у затвору у Карају, а Уједињене нације су те догађаје назвале злочинима против човечности.

"Нисам представник Исламске Републике", рекао је тада Нури пред судом, тврдећи да је током дотадашњег тока процеса јавност била у прилици да чује само једну страну сложене приче, те да је у време наводних убистава био на боловању.

Шведске власти ухапсиле су Нурија 2021. године на основу међународне потернице, која је расписана због масовних егзекуција 1988. године у затвору недалеко од Техерана.

Осуђен је јер је, према сведочењима Иранаца у Шведској и Албанији, био један од званичника који су осуђенике водили на губилиште, или читао имена оних на које је дошао ред за вешање.

На сваких пола сата, у кашикама багера, до вешала су довожена по шесторица затвореника, које је петочлано веће Исламске Републике због издаје и убиства председника и премијера, осудило на смрт. Обрачун је трајао пет месеци, али број мртвих никада није утврђен.

Хомеинијев заменик Хусеин али Монтазери је својевремено рекао да је у акцијама против организације Муџахедин е Калк убијено највише 3.800 људи. Та организација тврди да је у обрачуну са Исламском Републиком убијено чак 30.000 њихових чланова.

Стварни број убијених, највероватније, никада неће бити утврђен, јер иранске власти не дозвољавају приступ местима на којима се, наводно, налазе масовне гробнице.

Током суђења, у Албанији је испитано седам сведока ових догађаја, који су се у ту државу склонили после серије бурних догађаја који су припаднике организације Муџахедин е Калк (МЕК) пратили после бега из Ирана.

Муџахедин е Калк, исламистичко-марксистичка милиција, била је у средишту покрета који је са власти у Ирану збацио шаха Резу Пахлавија. Недуго затим, докачили су се са челницима Исламске револуције и постали смртни непријатељи.