Џулијану Асанжу одобрено право на жалбу против изручења САД

Двоје судија треба да се изјасне да ли су задовољни уверавањима САД да Асанж (52) може да се ослони на Први амандман америчког устава којим се гарантује слобода говора док му се суди за шпијунажу, пренео је Ројтерс.

Џулијану Асанжу је дозвољено да се жали против одлуке да буде изручен САД где би требало да му се суди за одавање војних тајни, што је, према оцени тужилаца, угрозило животе, преноси Би-Би-Си.

Ова одлука значи да ће Асанж бити у могућности да оспори америчка уверавања о начину потенцијалног суђења против њега, као и то да ли би Асанжово право на слободу говора било угрожено.

На суђењу се појавила Асанжова супруга Стела са његовим братом и оцем, али се Асанж није појавио из здравствених разлога, рекао је Фицџералд.

Демонстранти су се у рано јутрос окупили испред суда у Лондону, држећи транспаренте и скандирајући "Слобода за Џулијана Асанжа". 

На једном транспаренту упућеном америчком председнику Џозефу Бајдену писало је "Пусти га, Џо". 

Викиликс је објавио стотине хиљада поверљивих америчких војних докумената о ратовима САД у Авганистану и Ираку, као и низ дипломатских депеша, због чега америчко тужилаштво Асанжа терети за кршење тамошњег Закона о шпијунажи.

Асанжове бројне присталице у свету оцењују да је тужба против њега напад на новинарство и слободу говора и освета. Бројне групе за људска права, али и политичари, међу којима је аустралијски премијер Ентони Албанезе, затражили су ослобађање Асанжа.

Џулијан Асанж је 2006. године основао Викиликс преко кога је објављивао поверљиве или осетљиве информације. Викиликс је 5. априла 2010. године објавио видео-снимак који показује амерички хеликоптерски напад у којем су убијени цивили у Багдаду, међу њима и двојица новинара Ројтерса.

Асанж је преко Викиликса 25. јула 2010. године објавио више од 91.000 докумената, углавном тајних америчких војних извештаја о рату у Авганистану.

У октобру 2010. године Викиликс је објавио 400.000 поверљивих војних досијеа који говоре о рату у Ираку, а следећег месеца и хиљаде америчких дипломатских депеша, укључујући и ставове страних лидера и процене безбедносних претњи. Асанж је ухапшен 2010. у Великој Британији, али је у фебруару 2011. године пуштен уз кауцију.

Прекршајни суд у Вестминстеру у Лондону наредио је изручење Асанжа у Шведску по оптужници за силовање, али он се жалио на ту одлуку. Британски Врховни суд одбацио је Асанжову жалбу, а пет дана касније он налази уточиште у амбасади Еквадора у Лондону, где је затражио политички азил.

Асанж је ухапшен 11. априла 2019. године након што му је Еквадор укинуо политички азил, а 1. маја му је британски суд изрекао казну од 50 недеља затвора због кршења кауције.