Одлука о депортацији Асанжа 20. маја – колико вреде америчке гаранције и има ли простора за нагодбу

Рочиште, на којем ће бити коначно одлучено да ли правни тим оснивача Викиликса има право да уложи жалбу на поступак Асанжовог изручења из Велике Британије у САД, заказано је за 20. мај.

Рочиште је заказано пошто је америчко министарство правосуђа одговорило на захтев Вишег суда у Лондону и доставило тражене гаранције, које омогућавају да се настави процес изручења оснивача Викиликса Џилијана Асанжа Сједињеним Државама.

Америчке гаранције

Процес је привремено обустављен 27. марта када су судије дејм Викторија Шарп и Џастис Џонсон од америчке стране затражили да им пружи гаранције да ће Асанжу бити омогућено праведно суђење, као и да му неће бити изречена смртна казна, супротна британском закону.

Америчка страна гарантује британском суду да, на основу Првог амандмана америчког Устава, Асанж може да говори слободно, као и да против њега неће бити подизане никакве нове оптужнице, које би могле да доведу до изрицања смртне казне.

Амерички тужиоци бившег аустралијског хакера терете по осамнаест тачака, међу којима је кршење Закона о шпијунажи.

Kао страни држављанин Аустралије, Асанж теоретски нема права да говори на потенцијалном суђењу у Америци.

Асанжови адвокати сматрају да америчке гаранције "не вреде ни колико папир на којем су написане".

Његова супруга Стела описала је америчка уверавања као "флагрантно извртање речи".

"Та дипломатска нота ни на који начин не умањује изузетну растројеност и забринутост породице за Џулијанову будућност. Његово мрачно очекивање је да ће провести остатак живота у самици америчког затвора због награђиваног новинарског рада", тврди Стела Асанж.

Једанаестог априла навршило се пет година како се оснивач Викиликса налази у затвору Белмарш у јужном Лондону.

Аустралија посредује у случају Асанж

Пре недељу дана амерички председник Бајден потврдио је да његова администрација "разматра" предлог Kамбере да се Вашингтон нагоди са оснивачем Викиликса и одустане од суђења.

Према том предлогу, о којем је први известио Волстрит џурнал, Асанж требало да призна кривицу за мање преступе "недозвољеног руковања поверљивим документима" у замену за брисање тачака оптужнице које се односе на наводну шпијунажу.

Према писању тог листа, Асанж би кривицу могао да призна путем видео-линка из Лондона, после чега би наводно био пуштен на слободу уз образложење да је већ одслужио петогодишњу затворску казну.

Аустралијски премијер Антони Албанезе оцењује Бајденову потврду као "охрабрујућу".

"Изузетан сам оптимиста када је реч о исходу, али до њега још није дошло и ми користимо сваку прилику да се залажемо за такав расплет" рекао је председник аустралијске владе.

Извори блиски Бајденовој администрацији наводе да би суђење Асанжу у изборној години могло да се покаже као "политички изузетно отровно".

Асанжов правни тим и супруга недавно су изјавили да, у случају да евентуална жалба пред британским судом буде одбачена, остаје жалба Европском суду за људска права, али да је процес и даље "далеко од те последње инстанце".