Бојан Бркић: Талачка криза у Москви 2002. нема много сличности са нападом у "Крокусу"

Некадашњи уредник спољнополитичке редакције РТС-а Бојан Бркић рекао је да је 2002. године тек почео да ради на РТС-у и да је тада послат да као репортер извештава о талачкој кризи. Чеченски терористи као таоце су узели више од 900 људи, а живот је изгубило најмање 130 особа.

"Отишли смо до позоришта. То је једно позориште које је на нека четири километра од Црвеног трга. Тај део града се зове Дубровка. Тамо је играо један врло популаран мјузикл 'Север-југ' (Nord-Ost) и било је око 900 људи у сали. Неких 40 или 50 чеченских ратника, бораца, упало је у ту салу и узели су све присутне таоце", рекао је Бркић, који је сада главни и одговорни уредник Јуроњуза Србија.

Додао је да је све већ било блокирано када су они стигли до позоришта, као и да су у околини позоришта били оклопни транспортери и бројни припадници специјалних јединица војске и полиције.

"Није могло баш да се приђе много позоришту, али је могло много ближе него што сам ја очекивао. Ми смо били на стотинак метара од позоришта и ту и тамо одјекнули би пуцњи. Касније се испоставило да су то биле поједине драме, један талац је покушао да савлада једну од Чеченки које су учествовале у нападу, па су га убили. Две жене су побегле из позоришта, једна је рањена том приликом", навео је Бркић.

"Кад замраче медије то значи да следи акција"

Бркић је истакао како се са екипом вратио у хотел како би се одморили, али када су укључили телевизор да испрате вести, приметио је да се на свим каналима емитују ратни филмови.

"Мени је било јасно, дакле, замрачили су медије. Кад замраче медије, то значи да следи акција, да не би медији преносили акцију и одавали на тај начин податке терористима, медији се заблокирају, односно пусте се неки програми који немају везе са тим догађајем", присетио се Бркић.

Додао је да су тада одлучили да се врате испред позоришта.

"Кад смо се вратили, буквално после пет минута су оклопни транспортери улетели пред улаз у позориште. Међутим, није било баш тако много пуцњаве током акције, због тога што је то била талачка криза", навео је Бојан Бркић.

"Једна сличност између два догађаја то што су оба била терористички акти"

Оценио је да је једина сличност између те талачке кризе и терористичког напада који се догодио у петак у Москви то што су оба догађаја били терористички акти, као и да је врло сличан број жртава.

"Али све остало је различито. Овде су била четири нападача који нису имали никакве захтеве. Само су ушли међу људе, отворили ватру, бацили гранате са циљем да побију што више људи, без истицања било каквих памфлета, захтева или било чега. Тамо је било другачије. Четрдесет и нешто чеченских бораца ушло је, узели су таоце, па су тражили да се оконча Други чеченски рат, да се повуче руска војска из Чеченије, да Владимир Путин обзнани да неће више бити рата", навео је Бркић.

Додао је да су Чечени, кад су им објаснили да је немогуће да се војска повуче за недељу дана, преформулисали захтев и тражили да се престане са употребом тешког наоружања и авијације.

"Онда су Руси на то пристали. Онда су они пустили неке групе талаца. Прво трудне жене, децу, па онда стране држављане, муслимане. Пустили су и неке људе који су били болесни и тако даље", рекао је Бојан Бркић.

"Многе јавне личности су желеле да уђу у преговоре"

Након тога су, додао је, преговори настављени и разне јавне личности, међу којима и Михаил Горбачов и поједини чеченски певачи, нудили су се да се укључе у преговоре.

Бркић је рекао да су за то време руске специјалне јединице осмислиле да, пошто је због структуре позоришта било јако тешко упасти унутра, кроз вентилационе отворе пусте гас који омамљује.

"Тако да кад су они упали, кад смо ми тамо били, није било баш много пуцњаве, јер су сви већ били омамљени. Међутим, проблем је у томе што већа доза тог гаса, поготово код људи који имају неке пратеће болести, доводи до смртног исхода, тако да је већина жртава из те кризе последица коришћења тог гаса", објаснио је главни и одговорни уредник Јуроњуза Србија.

Додао је да су превентивне мере месецима након талачке кризе биле подигнуте на највиши ниво.

"Сада су другачије околности него 2002. године"

Говорећи о свему што би требало да уследи након терористичког напада у "Крокус сити халу", Бркић је рекао да су сада другачије околности него 2002. године, али да се у руском друштву увек ангажују медији и друге организације како би окупиле људе да одају почаст и послали поруку да сада треба да буду јединствени.

"Међутим, Русија је сад у једном другачијем положају. Тад су они имали тај рат у Чеченији, који је био њихов рат на територији Руске Федерације и имали су претњу са те стране. Данас је један други рат – рат у Украјини. Сваки рат када се развуче, као што се отегао овај рат у Украјини, постаје рат ресурсима. Ко има више ресурса, пре свега муниције и војне опреме и наоружања и људства, тај ће победити у том рату", навео је Бркић.

Оценио је да Русији иде наруку то што се отворио још један фронт – у Гази и да западне земље своју пажњу усмеравају и на то, као и на Хуте у Јемену, а да је Русија тренутно фокусирана само на Украјину.

"Ако би се ишло следом ових догађаја према Таџикистану, Авганистану, ИСИС-у у Хорасону, како га они зову, област која обухвата делове око Авганистана, њима ће се отворити други фронт и ја мислим да ће они желети да то не дозволе и зато мислим да потенцирају то да су нападачи, како они кажу, бежали према Украјини и имали украјинске везе. Тако да, ако руско друштво и захтева неку врсту одмазде, мени се чини да би опет могло да се догоди да Украјинци осете ту одмазду", рекао је Бркић.