Тик-ток у раљама америчке политике – усвојен закон којим се захтева забрана апликације
Представнички дом америчког Конгреса усвојио је закон којим се захтева забрана "Тик-тока" ако кинески власник у року од пола године не прода платформу. Председник САД Џозеф Бајден је најавио потписивање закона у случају да буде изгласан и у Сенату. Власници су већ одбили идеју о продаји, док Кина тврди да ће "одлука највише нашкодити Америци". Бивши амерички председник Доналд Трамп противи се забрани, иако је 2020. захтевао укидање апликације.
Представнички дом америчког Конгреса усвојио је закон који би могао да доведе до забране употребе Тик-тока широм Сједињених Држава уколико кинеска компанија "Бајтденс" у наредних шест месеци не одустане од власништва над платформом.
Конгресмени су у образложењу гласања истакли да су забринути да би "Бајтденс" преко Тик-тока кинеској влади могао да проследи осетљиве и личне податке америчких корисника, што су из компаније у више наврата демантовали.
Испред Капитола у Вашингтону већ се окупила мања група демонстраната која се противи одлуци доњег дома Конгреса.
Такође, директорка америчке Националне обавештајне службе (НИА) Аврил Хејнс је током саслушања пред одбором за обавештајна питања Представничког дома истакла да би кинеске власти путем апликације могле да утичу и на америчке председничке изборе у новембру.
Кина: Одлука би највише нашкодила Америци
Портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин је оптужио САД да раде на укидању Тик-тока, иако никада нису имале конкретне доказе да апликација нарушава њихову националну безбедност.
"То је једна врста малтретирања и нефер борбе која штети поверењу међународних инвеститора и стабилности глобалног тржишта. На крају, ова одлука ће неизбежно највише нашкодити самој Америци", истакао је Венбин.
Бајден потписује закон ако и Сенат гласа "за"
Амерички председник Џозеф Бајден већ се изјаснио да ће потписати закон ако буде изгласан и у Сенату, што би омогућило и његову примену којом би Тик-ток био забрањен у свим "Гугл" и "Епл" продавницама апликација.
Републикански конгресмен из Висконсина Мајк Галагер, уједно и један од предлагача забране употребе Тик-тока, након гласања је истакао да се нада да ће Сенат "разумети поруку Америке" и такође усвојити закон.
Међутим, поједини сенатори су уочи гласања на друштвеним мрежама јавно изразили незадовољство предлогом закона. Такође, "Бајтденс" је већ саопштио да се противи идеји о продаји.
Шта ће се десити уколико одлука постане важећа
Власници Тик-тока искористили су саму апликацију и као алат у борби против забране.
Свим корисницима су послали упозорење у ком пише да ће им "влада одузети заједницу коју воли на милионе Американаца".
У случају забране, на територији САД више не би постојала могућност преузимања апликације преко гуглових, еплових и других сличних интернет продавница.
Корисници који су већ инсталирали Тик-ток и даље би могли да користе платофрму.
Апликација би временом престала да се ажурира, што би могло да изазове проблеме постојећим корисницма у Америци.
Трамп сада против забране
Против забране је и бивши амерички председник Доналд Трамп.
Актулени кандидат републиканаца за председника САД верује да Тик-ток представља ризик за националну безбедност, али сматра и да би одлука "помогла Мети и Фејсбуку", које криви за свој изборни пораз 2020.
Управо је пре четири године Трамп покушао, испоставиће се безуспешно, да забрани Тик-ток са предеседничке позиције, а уочи кампање за реизбор на изборима које је касније изгубио од Бајдена.
Током 2023. године, бројне институције САД, Велике Британије, Канаде и Европске уније (ЕУ) су интерним уредбама забраниле коришћење апликације на службеним телефонима. Употребу Тик-тока својим службеницима прва је забранила Индија.
Америчка држава Монтана постала је у априлу 2023. први административни ентитет у САД који је донео закон о забрани коришћења кинеске апликације Тик-ток на целој својој територији.
Такође, ЕУ је у фебруару ове године покренула истрагу због навода да је компанија прекршила правила о онлајн садржају која имају за циљ заштиту деце и обезбеђивање транспарентног оглашавања.
Коментари