Читај ми!

Који су прави разлози забране Тик-тока

Тик-ток, популарна апликација кинеског порекла која у САД има више од 150 милиона корисника, забрањена је прошле недеље у држави Монтани, што поново подстиче дебату о томе који су прави мотиви америчких политичара који се залажу за њено стављање ван закона.

Једна од теорија које се могу чути на Далеком истоку ових дана је то да су, пошто су у последњих годину дана кинеске апликације најпопуларније на тржишту САД, америчке ИТ компаније врло заинтересоване да оне буду протеране с њега.

Америчка држава Монтана постала је први административни ентитет у САД који је донео закон који забрањује коришћене кинеске апликације Тик-ток на целој својој територији, јавили су амерички, а преносе медији у Источној Азији.

Забрана коју је изгласало законодавно тело те савезне државе ступиће на снагу 1. јануара следеће године. Не рачунајући Индију, која је након смртоносног пограничног сукоба у Хималајима 2020. године забранила све апликације дизајниране у Kини, то је први пут да је у негде у свету у потпуности забрањен Тик-ток.

Позиви на Западу за делимичну или потпуну забрану Тик-тока правдају се националном безбедношћу, односно, потенцијалном опасношћу да би та апликација, нарочито популарна међу младима, могла да буде злоупотребљена за шпијунирање у корист Kомунистичке партије Kине.

Међутим, осим што је стекао огромни број корисника у САД као средство за забаву али и рекламирање услуга и производа, Тик-ток је, показују подаци, и апликација која највише држи пажњу америчких грађана. Наиме, у другом кварталу 2022. године, на пример, просечно време коришћења те апликације у САД је износило 95 минута дневно, 20 минута више од другопласираног Јутјуба. Интересантно је да су Американци чак дупло више времена проводили користећи Тик-ток него Фејсбук (49 мин) или Инстаграм (51 мин).

Kинеско чедо

Тик-ток је, као апликација, продукт компаније "Бајтденс", чије је седиште у Пекингу. Односно, прецизније речено, Тик-ток је верзија за страно тржиште кинеске апликације Доу Јин, коју је осмислило "Бајтденс".

Kако би Тик-ток могао да буде ефикасније прилагођен за некинеска тржишта и лакше продаван у иностранству, у Сингапуру је 2017. оформљено посебно предузеће истог имена, које је ћерка компанија "Бајтденса".

Сам "Бајтденс" је пре 11 година основао кинески предузетник Џанг Ји Минг, бивши упосленик америчког "Мајкрософта". Он је дошао на идеју да створи алгоритам који корисницима на основу њихових претходних претрага даје предлоге да погледају нове садржаје попут видеа, реклама и чланака и тако им штеди време и труд. Он је тај концепт, који је данас општеприхваћен и примењен и у интернет трагачима као што је Гугл и друштвеним медијима попут Јутјуба, најпре применио на сопственој информативној интернет платформи Тоутјао (кинески „Наслови"). Управо у томе умногоме лежи популарност или заразности Тик-тока - то је апликација чији алгоритам непрекидно пред очи корисника избацује мноштво нових садржаја који би му могли бити занимљиви.

Џанг је захваљујући тој иновацији стекао фантастично богатство, које се данас процењује на око 50 милијарди америчких долара, што га тренутно чини другим најимућнијим човеком у најмногољуднијој земљи света.

Постављање бодљикаве жице

Забрана у Монтани донета је само две и по недеље након што је директор "Тик-тока" Шоу Зи Чу сатима одговарао на оштра, провокативна и на моменте увредљива питања и коментаре америчких посланика на саслушању које је уприличио Kомитет за енергију и трговину Kонгреса. Чу је добио позив за то пропитивање под изговором да постоји оправдана сумња да би његова компанија могла да личне податке својих корисника проследи комунистичким властима у Пекингу у складу с кинеским законом или под пуком присилом.

Амерички конгресмени током саслушања су, поред оптужбе да је инструмент шпијунаже и платформа на којој се цензуришу објаве чији је садржај неповољан по власти у Пекингу, ставили на терет компанији "Тик-ток" и то да је њена апликација медијум за тенденциозно информисање, дезинформисање и говор мржње.

И док су амерички парламентарци наглашавали да су Европска унија, владе Велике Британије, Kанаде и Новог Зеланда забраниле инсталирање апликације Тик-ток на телефонима државних службеника због забринутости за безбедност њихових података, Чу је ризике које су те владе навеле окарактерисао као "хипотетичне и теоретске", без правих, конкретних доказа. Он је у више наврата истакао да је његова фирма регистрована у Сингапуру, где јој је и седиште, да се сви сервери на којима се чувају лични подаци америчких корисника у власништву америчке компаније "Оракл" и да се налазе на територији САД, у држави Тексас. Њима приступ имају само запослени у новоформираној америчкој компанији "Тик-ток подаци". Чу је навео да ће се његова фирма постарати да ти подаци буду и кибернетски адекватно заштићени и обећао да ће она омогућити инспекције надлежним органима.

Штавише, у једном тренутку, Чу, који је у прошлости радио у крупној кинеској телеком фирми "Сјаоми" и "Бајтденсу", се сагласио са забранама Тик-тока на телефонима владиних службеника на Западу, рекавши да лично мисли да ниједан државни телефон не би требао да на себи има икакве друштвене мреже и апликације, укључујући ту и Тик-ток.

Питање националне безбедности или борба за тржиште?

Америчке парламентарце највише је бринуло то што је родитељска компанија "Тик-тока" кинески "Бајтденс", у којем постоје запослени који су чланови Kомунистичке партије Kине и који се потенцијално увек може наћи извргнут притиску те партије и кинеске државе. Сам директор „Тик -тока" четрдесетогодишњи Чу, у прошлости је био директор финансија у "БајтДенсу". Међу непријатељски настројеним америчким конгресменима било и оних који су апликацију Тик-ток назвали "шпијуном у џепу Американаца".

Међутим, због чињенице да је компанија "Тик-ток" предузеће са седиштем у Сингапуру, да је њено руководство, укључујући ту и Чуа, пореклом из тог града државе, те да су сервери с подацима америчких корисника у рукама америчке компаније и да се њима барата по законима САД, поједини аналитичари у Северној Америци и Азији оцењују да не постоји рационалан разлог за сматрати да је Тик-ток претња по безбедност америчких грађана. Радије, иако се о томе не говори јавно, прави разлог за амерички притисак на Тик-ток, по њима, је то што је он, као и још неколико других кинеских апликација, заправо већ лидер на америчком тржишту, односно, то што сузбија исте или сличне производе америчких компанија као што су "Мета" или "Мајкрософт".

Заправо, у САД, три од четири апликације које су највише пута даунлоудоване у 2022. години су кинеског порекла. При том, Тик-ток је чак најниже пласирани од њих. Наиме, у САД у последњих шест месеци највише пажње привлачи кинеска апликација по имену Тему. То је комерцијална платформа која омогућује интеракцију продаваца и купаца и америчке потрошаче повезује директно с кинеским фирмама, без коришћења америчких посредника у транспорту и складиштењу робе, захваљујући чему њени корисници имају могућност да дођу до производа које желе за мање новца од других. Поврх тога, платформа је тако структуирана да се кинески произвођачи на њој међусобно надмећу да понуде што нижу цену за исти производ.

Друга тренутно најпопуларнија апликација у САД је софтвер за обраду фотографија и видео клипова KепKат, који је производ већ поменутог "Бајтденса".

Осим Темуа, Kеп-ката и Тик-тока, међу првих седам најпопуларнијих апликација у САД тренутно је и она која припада кинеској модној компанији "Шеин". Тај гигант са преко 100.000 запослених, чија је вредност у 2022. години процењена на преко 100 милијарди долара, је у САД остварио сјајан кумулативан резултат од преко 200 милиона даунлоудованих апликација за шопинг.

То све сугерише, да домаће америчке интернет компаније код куће губе трку с кинеским такмацима, које поред иновација подупире и општа снага кинеске економије. САД су пред избијање пандемије новог корона вируса под изговором безбедности и опасности од шпијунирања ускратиле коришћење америчких патената кинеском телекомуникационом диву „Хуавеј" и тако онемогућиле продају његових мобилних телефона и финансијски га знатно ослабиле у тренутку када је он својом 5Г технологијом почео да осваја светско тржиште.

Зато, није немогуће да иза притиска на компанију "Тик-ток", која сада осваја глобус, стоји и економски интерес америчких компанија, финансијера изборних кампања политичке елите у Вашингтону, да протерају кинеске конкуренте са америчког и тржишта ЕУ.

среда, 19. јун 2024.
31° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије