Британски суд одлучује о судбини Асанжа

Између оснивача Викиликса Џулијана Асанжа и његовог изручења Сједињеним Државама стоји Виши суд у Лондону.

Последња жалба Асанжовог правног тима има двоструки циљ.

Први је да се оспори одлука бивше британске министарке унутрашњих послова Прити Пател да потврди захтев за Асанжово изручење Сједињеним Државама, која је донета још јуна 2021. године.

Други, ништа мање важан, је да се преиначи оригинална одлука британског суда из исте године, којом је процес екстрадиције почео.

Историјат процеса изручења Џулијена Асанжа

Поступак је почео 11. априла 2019. године хапшењем оснивача Викиликса, који је претходно седам година живео у амбасади Еквадора у Лондону.

Процес пред судом почео је месец дана касније када је Асанжов тим адвоката оспорио правну основу за амерички захтев.

Суд је одбацио тај захтев тек у септембру 2020. године у јеку пандемије ковида-19.

Пар месеци касније, у јануару 2021. године, британски суд одбацио је захтев за екстрадицију због забринутости за Асанжово ментално здравље и могућности да дигне руку на себе како би спречио изручење.

Међутим, суд је правно ипак стао на америчку страну ускративши оснивачу Викиликса пуштање на слободу уз кауцију због опасности од бекства.

Крајем исте године усвојена је жалба америчке стране, те је коначна одлука о изручењу препуштена тадашњој министарки унутрашњих послова Прити Пател.

Први део 2022. године прошао је у установљавању ко је надлежан суд за жалбу.

Виши суд је Асанжов тим упутио на Врховни суд, који је одбио да саслуша жалбу уз образложење да за њу није пружена довољна правна основа.

Пошто је јуна те године министарка одобрила захтев за Асанжово изручење, уложена је жалба на ту одлуку, коју је годину дана касније Виши суд одбацио.

Нови аргументи Асанжових адвоката

Џулијен Асанж, који се налази у затвору највишег степена обезбеђења Белмарш, није присуствовао данашњем рочишту.

Његови адвокати саопштили су да је болестан не прецизирајући о каквом обољењу је реч и у каквом је Асанж физичком и менталном стању.

Његова супруга Стела претходно је изјавила да је његово ментално и физичко здравље "изузетно слабо", док га је Асанжов брат Габријел Шиптон описао као "изузетно деликатно".

Главни аргумент Асанжовог правног тима је да "постоји ризик од ванправне акције".

Тај еуфемизам у преводу значи да постоји бојазан да оснивач Викиликса буде отрован или убијен.

Асанжови адвокати тврде да је за време његовог боравка у амбасади Еквадора у Лондону, ЦИА направила план убиства оснивача Викиликса.

Његов адвокат Марк Самерс тврди да постоје докази о плану од којег "застаје дах".

"Високи званичници ЦИА су тражили израду тог плана, а тадашњи председник Трамп затражио је да му се израде све опције због чега су чак израђени и цртежи акције", рекао је Самерс судијама Вишег суда у Лондону.

Те оптужбе тренутно истражује суд у Шпанији пошто постоји сумња да је једна шпанска безбедносна фирма шпијунирала Асанжа у амбасади Еквадора у оквиру припрема за атентат.

Асанжов адвокат Ед Фицџералд истакао је да, у случају изручења, "постоји оправдани ризик да његовом клијенту флагрантно буде ускраћена правда".

Уредник Викиликса Кристин Храфнсон изјавио је да нема поверења у британско правосуђе.

"Апсурд је што је новинарима ускраћено да прате најважније суђење за новинарство у модерној историји", наглашава он.

Мајк Помпео, бивши директор ЦИА и државни секретар у администрацији Доналда Трампа одбацује наводе о припреми атентата.

Амерички аргументи

Претрес се наставља сутра када ће амерички правни тим изложити своје аргументе.

Од почетка поступка изручења америчка страна тврди да Џулијан Асанж није обичан новинар с обзиром да је сваки припадник седме силе дужан да штити своје изворе информација.

Америчка оптужница у осамнаест тачака терети Џулијена Асанжа да је, објављивањем поверљивих војних докумената без цензуре, које је Викиликсу уступио бивши припадника америчке војне безбедносне службе и оглашивач Челси Менинг, угрозио животе војника и цивила у Ираку и Авганистану.

Тиме је, према тврдњама америчке стране, Асанж прешао линију новинарства и ушао на територију обавештајне делатности.

У интервјуу за Би-Би-Си, бивши високи званичник Стејт дипартмента Пи Џеј Коули описао је Асанжа као "активисту" истакавши да лично познаје особу, која је због објављених докумената завршила у затвору.

Одјеци у свету

Процес пред Вишим судом у Лондону прате стотине поштовалаца Џулијена Асанжа међу којима је и бивши лидер британских лабуриста, а сада независни посланик Џереми Корбин.

Протеста је било и у Бриселу, Берлину и Риму.

Прошле недеље лабуристичка влада у Аустралији одлучила је да од Вашингтона тражи да Асанж, у случају изручења, буде предат својој матичној држави.

Исти захтев био је прошле године тема разговора аустралијског премијера Албанезеа са америчким председником Џозефом Бајденом.

Прошлог месеца државни тужилац Аустралије Марк Драјфус о томе је разговарао са америчким колегом Мериком Гарландом.

Последњи правни лек

Асанжова супруга Стела окарактерисала је целокупни поступак као политички мотивисано кршење људских права и "диспропорционалну америчку освету".

Уколико Асанжова жалба буде одбачена, последњи правни лек може да потражи пред судом за људска права у Стразбуру, који је, упркос брегзиту, и даље надлежан, јер је Британија потписница Европске конвенције о људским правима.