понедељак, 12.02.2024, 13:00 -> 13:26
Извор: РТС
Отклоњена кључна препрека – кинески електрични аутомобили преплавиће Европу
Талас кинеских возила на електрични погон почеће да запљускује Европу ове године, предвиђају економисти у источној Азији, јер су највећи кинески извозници аутомобила почели да решавају проблем недостатка великих бродова за транспорт.
Талас кинеских аутомобила на електрични погон тек ће запљуснути Европу и то почев од ове године, предвиђају економисти у источној Азији.
Kина је прошле године по први пут претекла Јапан и постала држава која је извезла највише возила на свету, чак 4,91 милион.
Kинески произвођачи попут "BYD" и других на том путу ка светском врху, наравно, пре Јапанаца иза себе су оставили Јужнокорејце и Немце, а окосница њиховог успешног јуриша на трон били су јефтини и квалитетни електрични аутомобили.
Велики део њиховог извоза, међутим, отпао је на земље попут Русије, Мексика или Тајланда, док је продаја у западној Европи, у државама попут Немачке и Холандије, била мање заступљена у структури тог извозног резултата.
Kада је реч о азијским произвођачима на европском тржишту, убедљиво највећи удео још увек поседују "Тојота", "Хјундаи", "KИА" и други јапански и јужнокорејски дивови, док кинеске компаније у својим рукама држе само три одсто.
Бродски транспорт као уско грло
Сада, међутим, азијски економисти очекују да се ситуација драстично промени и кинески електрични аутомобили буквално запљусну стари континент.
Разлог је једноставан - они су на путу да уклоне највећу физичку препреку продаји већег броја својих аутомобила у Европи, бродски транспорт.
Наиме, за разлику од својих јапанских или јужнокорејских ривала, кинески произвођачи аутомобила, због своје досадашње оријентације на крупно домаће тржиште нису поседовали сопствене теретне бродове за транспорт аутомобила, те су се углавном ослањали на њихово изнајмљивање, у чему су имали потешкоћа због велике конкуренције и озбиљних поремећаја у поморском саобраћају.
Последњих година због пертурбација које је изазвала пандемија коронавируса, а од недавно и ратни сукоб у Црвеном мору који је практично затворио Суецки канал, трошкови бродског транспорта су осетно скочили.
Наравно, расту цене транспорта доприноси и чињеница да су порасли производни капацитети кинеских фабрика аутомобила и да оне сада гледају у иностранство - источноазијски медији пишу да изнајмљивање транспортних бродова категорије "RоRо" ("roll on, roll off"), који имају рампу која омогућава да се возила укрцају у њихову утробу вожњом и не захтевају коришћење дизалица приликом утовара и истовара, сада кошта око 115.000 долара дневно, што је седам пута више него пре епидемије.
Решење за то је куповина сопствених транспортних бродова и потписивање ексклузивних уговора са транспортним фирмама и кинески произвођачи то управо чине.
Највећи кинески извозник електричних аутомобила "BYD", јављају медији у Азији, обезбедио је за наредне две године осам транспортних бродова, капацитета од по седам хиљада аутомобила. Сличним путем креће се и кинески произвођач "Шангајска аутомобилска корпорација", познатија под акронимом "SAIC".
Погодности и препреке
Већем присуству кинеских произвођача у Европи и прихватању њихових возила најпре погодује цена, јер су њихови електрични аутомобили у просеку 20 до 40 одсто јефтинији од европских такмаца, али и уплив њиховог капитала - водеће кинеске компаније из аутомобилске индустрије попут "Џилија" и "Пекиншке аутомобилске корпорације" (BAIC) већ поседују значајни власнички удео у "Волвоу" и групи "Мерцедес-Бенц".
С друге, стране препреку може представљати економска политика Европске уније, која може покушати да заштити домаће произвођаче увођењем високих царина, тако што би прогласила кинеске извознике за нелојалну конкуренцију због стимулација и олакшица које им је у развоју пружала држава.
Европска комисија је половином прошлог месеца објавила да, у склопу истраге коју је отпочела у октобру 2023, шаље своје инспекторе у фабрике "BYD", "Geely" и "SAIC" у Kини како би прикупила информације о њиховом пословању. Ти кинески произвођачи већ су се повиновали властима ЕУ тако што су одговорили на упитник Европске комисије о својој пословној пракси.
Коментари