Европа убрзава ка електричним возилима, Србија још у другој брзини

Ауто-индустрија као једна од покретачких грана економије налази се у периоду дубоке трансформације, паралелно са снажним геополитичким изазовима. Поред великих амбиција у нашој земљи, трансформација ка е-мобилности тече успореније од предвиђеног. Од готово 175.000 новорегистрованих путничких аутомобила у Србији прошле године, 31.000 је нових - од тога свега два одсто електричних, а 140.000 половних аутомобила.

Куповину електричног аутомобила и ове године подржаће држава са 170 милиона динара, опредељених из буџета. Иако је интересовање прошле године надмашило очекивања, износ средстава није увећан.

Ако у трансформацији индустрије и тржишта Србија не ухвати корак и без јасне стратегије, познаваоци прилика кажу да ризикује да остане само тржиште за увоз електричних возила, без значајне домаће производње.

"Што се тиче е-мобилности, главно је ко ће производити батерије. Ту се ствара највећа вредност, ту се догађају највећи технолошки искораци. Ако сте део добављачког ланца за производњу батерија, ви сте важан део и сегмент будуће е-мобилности", каже Михајло Весовић, заменик председника Привредне коморе Србије.

Неопходне промене у више грана привреде

Национална стратегија, кажу из Привредне коморе, подразумева доношење законских аката и стандарда. Због трансформације индустрије, промене су неопходне у више грана привреде, од енергетике до пратећих индустрија добављача. Једна од главних промена је она у систему образовања и едукације.

"Планирамо да се тим питањем сви заједно бавимо, интегрално, обједињено. Инфраструктура је најважнији део, али постоји још других тема које морамо да решимо, на пример локално законодавство, разне врсте нефинансијских подстицаја, до техничких детаља, на пример зелене таблице за електрична возила“, каже Борис Ћоровић, секретар Асоцијације увозника возила и делова.

И док је удео електричних возила у Европи прошле године порастао са 13 на 17 одсто, у Србији је тек на два одсто. У децембру 2025. први пут у Европи продаја електричних возила надмашила је бензинце. Упућени кажу да је то преседан и упркос утицају геополитичких превирања, ауто-индустрија шаље јасан сигнал да иде ка е-мобилности.

"Највећа трансформација у току, имамо долазак нових играча и у Европу и на наше тржиште, доста кинеских брендова који постављају нове стандарде са технологијама, доста традиционалних брендова који такође излазе са новим технологијама, тако да нас очекује доста узбудљив период и година“, каже Александра Ђурђевић, председница Асоцијације увозника возила и делова.

Не иде баш све по плану

Да не иде све према предвиђеном плану, потврђује и регулатива којом је одобрена ограничена производња аутомобила са дизел и бензин мотором и после 2035. када је требало да буду потпуно избачени из фабричких погона.

"И поред свих изазова, европска индустрија аутомобила остаје посвећена нултој толеранцији и климатској неутралности. То потврђује и више од 300 различитих модела електричних аутомобила произведених у Европи и милијарде евра уложене у производњу батерија. Није питање да ли, већ када и како ћемо постићи зацртану декарбонизацију“, каже Марија Линкова-Нијс, директорка за планирање и стратегију у АЦЕА.

Иако је електрификација главни задатак и расте број нових аутомобила на улицама, пре свега бензинаца, статистика у нашој земљи са аспекта екологије и безбедности је поражавајућа. И даље се увозе и купују аутомобили са ЕУРО 3 стандардом, стари више од 15 година.