Протести пољопривредника – изборна година за Европски парламент и закони ЕУ које сектор не може да прати

Станислав Сретеновић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да му се чини кад прати вести које стижу свакодневно из света, да се налазимо као у некој лабораторији.

„Пред нама се сваког дана дешавају неке нове ствари које треба ставити у један контекст. Када посматрамо последњи период, можемо да кажемо да постоји неколико неуралгичних тачака у Европи и у свету које нас забрињавају. Ја ипак мислим да су Европа и свет, научили како да се управља кризама, како да се изађе из овако напетих и тешких и трагичних ситуација. Мислим ту првенствено на рат у Украјини и рат на Блиском истоку“, каже Сретеновић.

Људи, ипак, желе мир

Одговарајући на питање да ли постоји нека анализа или предвиђање када би томе могао да дође крај, Сретеновић каже да се нада да ће што пре бити донета одлука да се успостави мир, јер мир зависи од људи.

„Дакле, људи ипак желе мир. Стање мира је усклађено са људском природом много више него стање рата. Зато ова два сукоба толико забрињавају. Наравно, зависиће од људи који имају политичку моћ. Када ће до тога доћи, не можемо да предвидимо. Људске жртве су свакодневне. Имамо податке да се ради о око пола милиона људи, ако не и више страдалих у украјинском сукобу. Око 27.000 људи је страдало на Блиском истоку. То су страшни бројеви“, напомиње Сретеновић.

Протести пољопривредника у Француској, Немачкој, Белгији

У овом тренутку у неколико европских земаља протестују пољопривредници. „Ту првенствено мислим на немачке протесте, затим на француске, али и на белгијске од јуче. И у Холандији се спрема, било је неких манифестација и у Румунији и у Пољској. Шпански пољопривредници најављују неке протесте“, каже Сретеновић.

Реч је о општем незадовољству једног сектора који је веома важан и за Француску и за Немачку – за две кључне економије Европске уније, али и за Европску унију као целину.

Шта је изазвало протесте

Одговарајући на питање зашто је дошло до протеста, првенствено у Француској, али и у Европи, Сретеновић указује да у овом тренутку многи сматрају да треба да изврше притисак на своје владе, зато што се овога лета спремају избори за Европски парламент.

Напомиње да је гарнитура европских политичара одлазећа, па у овом тренутку многи желе да извуку неку корист од те одлазеће гарнитуре.

С друге стране, Европска унија је усвојила врло оштро законодавство које по ставовима пољопривредника није у складу са либералном политиком, тржишном политиком за коју се ЕУ залаже.

Француске субвенције, пестициди и компликована процедура

Сретеновић каже да је веома компликована бирократска процедура за добијање субвенција за пољопривреднике.

Пољопривредници у Француској кажу да немају времена да се баве тако тешким процедурама, да то утиче на њихов рад и да притом нису ни сигурни да ће добити те субвенције.

„Зелени договор“ је лоше прихваћен, јер кажу да мали пољопривредници немају финансијске снаге да улажу у нова горива и сматрају да је тај захтев идеолошки наметнут и да није практичан.

„Проблем је и забрана употребе пестицида. Идеја је да се производи здрава храна. Међутим, та здрава храна је веома скупа. Пољопривредници морају да улажу да би остварили ту здраву храну и надокнадили забрану употребе пестицида“, објашњава Сретеновић.

Кључна ствар – нелојална конкуренција

Према његовим речима, кључна ствар је нелојална конкуренција која произлази из једног трговинског уговора о слободној трговини између ЕУ и земаља Јужне Америке, окупљених у групи Меркосур (Бразил, Аргентина, Уругвај и Парагвај).

Тај уговор по мишљењу европских пољопривредника, највише француских, ствара нелојалну конкуренцију зато што омогућава улазак велике количине производа из Јужне Америке, јефтиних и мање квалитетних, а у исто време од европских пољопривредника тражи се квалитетан и скуп производ.

„Тако да су то неке нелогичности које су пољопривредници приметили и које их оптерећују“, нагласио је Сретеновић.

Тражи се много од једног сектора који је у последњих 40 година у опадању

Станислав Сретеновић напомиње да је проблем у глобализацији, у покушају да ЕУ буде конкурентна, тржишно присутна на целом свету. Европска економија представља око 40 одсто целокупне светске економије.

„ЕУ због тог свог положаја у економском смислу жели да задржи тај свој положај и онда налази нека решења која њени пољопривредници не могу да прате. Та решења су некада сувише динамична, тражи се много од једног сектора који је у последњих 40 година стално у опадању“, додаје Сретеновић.

Пољопривредни сектор не може да прати законодавну динамику коју намеће ЕУ

У Француској је пре 40 година било око милион и по запослених у сектору пољопривреде, што је представљало око 7 одсто свих запослених у Француској.

„Данас је та ситуација знатно другачија. Има 400.000 запослених у сектору пољопривреде, што представља 1,5 одсто запослених. Цео један сектор опада, цео један сектор стари. У том сектору раде две трећине мушкараца, трећина жена. Више од 50 одсто мушкараца који раде у том сектору има преко 50 година. Млади не желе да се баве тим послом. То су све структурални проблеми који чине да пољопривредни сектор не може да прати законодавну динамику коју намеће Европска унија“, објаснио је Сретеновић.

Сада се ради на томе да се пронађе баланс између могућности пољопривредника и потребе европског законодавства.

Блокаде француских градова осећају се у свакодневном животу

Незадовољни пољопривредници опколили су француску престоницу. У опсаду је кренуло око 600 трактора који су јуче почели да се приближавају Паризу.

„Блокаде француских градова од стране пољопривредника се осећају у свакодневном животу. Чуо сам да су неки људи пропустили летове и да многи људи због блокаде ауто-путева морају споредним путевима, што успорава комуникацију. Многи људи су изгубили и возове и аутобусе“, навео је примере.

С друге стране, треба рећи да тренутно у Француској протестује око 10.000 пољопривредника, што и није тако велики постотак у односу на 400.000 запослених у том сектору, навео је Сретеновић.

Три главна синдиката, различити интереси

Према његовим речима, ти људи су организовани у синдикатима, актуелна су три главна синдиката. Један је везан за центристичку политику, други више за екстремну десницу, трећи више за екстремну левицу.

„Дакле, ту су такође различити интереси и може да дође, уколико се усвоје нека решења, до разилажења та три синдиката“, каже Сретеновић.

„Трећи, веома важан фактор је да француска влада показује у овом тренутку одређено разумевање према пољопривредницима и нова влада господина Габријела Атала, већ је најавила да ће усвојити неке мере у прилог пољопривредника, да ће смањити цену дизела или да ће подржати пољопривреде са неким субвенцијама пољопривреднике“, истакао је Сретеновић.