Ал Капоне звани Скарфејс – 125 година од рођења шефа чикашке мафије

Најсличније прохибицији што су грађани Београда доживели, била је одлука Скупштине града да на територији престонице Србије забрани куповину алкохола од двадесет два часа до шест часова ујутру. Том одлуком, која је била на снази од априла 2011. до почетка 2016. године, тадашња власт у Београду хтела је да, како су навели, позитивно утиче на грађане.

Ипак, у скоро пет година ноћне прохибиције, десили су се негативни ефекти по економију, као и куповина алкохолних пића у црним кесама.

Шта би тек било да је алкохол био забрањен у кафанама и ресторанима, да је прохибиција била целодневна и трајала више од десет година, баш као што је то било пре сто година у Сједињеним Државама.

Да ли би се точио алкохол у Белом граду као што се точио у Чикагу за време злогласног Ал Капонеа?

"Прохибиција није направила ништа осим проблема"

Рођен као италијанско имигрантско дете у Бруклину (Њујорк) 1899. године, Ал Капоне је остао једно од најозлоглашенијих имена у историји мафије али и чувени негативац чији су живот и злодела постали инспирација за многе филмове и романе који су обележили поп културу не само 20. него и почетка 21. века.

У шестом разреду је напустио школу и придружио се уличној банди коју је водио Џони Торио.

Једно време бавио се легалним пословима, али крајем прве деценије 20. века, Капоне се придружио Торију у Чикагу, где је убрзо постао утицајан. 

После доношења Амандмана о прохибицији, "бизнис рекетирања", незаконито пиварство, затим дестилација и дистрибуција пива и других алкохолних пића сматрани су "индустријом раста", наводи се на сајту ФБИ-ја. 

Ера прохибиције подстакла је пораст криминалних активности повезаних са кријумчарењем.

Ал Капоне је зарађивао 60 милиона долара годишње од кријумчарских операција и продајом илегалног пића.

Кокетирање са законом, медијима и јавношћу

За разлику од свог "мафијашког оца" Џонија Торија, Ал Капоне није желео да се крије у подземљу и градом се кретао као јавна личност.

Први пут је ухапшен када је у пијаном стању ударио у такси, због чега је Торио морао да искористи своје везе како би га извукао из затвора.

Капоенов ментор Торио, након што су ривалски мафијаши покушали да га убију 1925. године, одлучио се да напусти посао и врати се у Италију, препустивши криминалне операције "мафијашком сину". 

Капоне је игнорисао Торијев савет да у тајности и даље води посао, и уместо тога је преселио своје седиште у плишани апартман хотела "Метропол" у центру Чикага.

Почео је да живи луксузним и јавним начином живота, трошећи новац раскошно – увек у готовини – како не би оставио траг.

Новине тог времена процењују да су Капонеове операције годишње имале обрт од око 100 милиона долара. 

Ал – државни непријатељ број један

Почетком 1929. године, Капоне је доминирао илегалном трговином алкохола у Чикагу. Међутим, и други рекеташи су се надметали за део профитабилног посла кријумчарења.

Масакр на Дан заљубљених 14. фебруара 1929. може се сматрати врхунцем насиља у ери чикашких банди, пошто је седам чланова мафије Багса Морана ликвидирано. Медији су тада писали да су убице заправо били чланови Капонеове клике која се представљала као полиција.

Упозорен на опасност док се приближавао гаражи, Багс Моран је избегао атентат. 

Иако је Капоне у то време боравио у својој кући у Мајамију, јавност и медији су га одмах окривили за масакр.

Затвореник број 85 у "Алкатразу" 

Капоне није осуђен ни због незаконитих радњи за време прохибиције, ни због крвавих обачуна који су му приписивани.

После масакара на Дан Светог Валентина, председник Сједињених Држава Херберт Хувер наложио је савезној влади да убрза напоре да Капонеа ухвате због утаје пореза.

Врховни суд је 1927. пресудио да се приходи стечени незаконитим активностима опорезују, што је влади дало јак аргумент за кривично гоњење Капонеа.

Америчка влада је 5. јуна 1931. подигла оптужницу против Капонеа по 22 тачке за утају пореза на доходак.

Капоне је био уверен да ће се извући са минималном казном и склопио споразум о признању кривице у замену за казну од две и по године затвора. 

Када је судија изјавио да неће поштовати споразум, Капоне је брзо повукао признање кривице. 

Суђење је настављено, а Капоне је током парнице, како су медији писали, нудио мито и застрашивао пороту, због чега је суд ангажовао потпуно нову пороту.

Капоне је проглашен кривим и послат у затвор на 11 година.

Сифилис, ментална нестабилност – неславна смрт славног мафијаша 

Ал Капоне је пуштен после седам година, шест месеци и петнаест одслужених дана у "Алкатразу" (пошто је платио све казне и заостале порезе).

Током заточеништва је патио од последица изазваних сифилисом, које су се временом погоршале.

После пуштања је отишао у болницу у Балтимору на лечење, а затим на своје имање на Флориди, у близини Мајамија.

Његов лекар и психијатар су 1946. закључили да је Капоне имао ментални склоп 12-годишњег детета.

Преминуо је од можданог удара и упале плућа почетком 1947.

Мафија и поп култура

Серија "Несаломиви", а касније и филм Брајана де Палме, бавили су се доживљајима Елиота Неса, агента Министарства финансија који се борио против организованог криминала у Чикагу тридесетих година прошлог века. 

Ал Капоне је био инспирација и за награђивано филмско остварење "Кум" као и за "Лице са ожиљком", што је и био Капонеов надимак – Скарфејс.

Предмети који су припадали америчком гангстеру продати су за укупно три милиона долара на аукцији одржаној у Калифорнији, а Капонеов омиљени пиштољ – за готово милион долара.