Протести у Немачкој – између синдикалне борбе и политичке инструментализације

Немачки пољопривредници су у трећем дану протеста добили својеврсну конкуренцију у обустави саобраћаја. У тродневни штрајк ушао је Синдикат немачких машиновођа (ГДЛ) због којег је обустављен безмало у потпуности возни путнички саобраћај, али и комплетни железнички транспортни саобраћај у Немачкој.

Протести у Немачкој – између синдикалне борбе и политичке инструментализације Протести у Немачкој – између синдикалне борбе и политичке инструментализације

За разлику од пољопривредника који су у понедељак блокирали немачке аутопутеве и важна путна чворишта на неколико сати, потом наставивши недељу протеста више кроз организовање локалних протеста а мање блокадама путева, машиновође су у потпуности обуставили саобраћај чиме је Немачка као "логистичко срце Европе“ заустављена све до петка увече, што ће пореметити допремање робе и сировина унутар Немачке али и широм Европе.

Осим немачких компанија, последице овог штрајка ће највише осетити фирме из суседних земаља, јер чак 60 одсто од укупног теретног саобраћаја Немачких железница је заправо транспорт робе и сировина широм Европе.

Kроз Немачку пролазе шест од укупно једанаест европских железничких коридора за транспорт роба тако да се очекују застоји у лукама али и испорукама, пре свега, металној, хемијској и аутомобилској индустрији, као и допремање угља термоелектранама.

Машиновође траже веће плате

Синдикат машиновођа тражи од Немачких железница да радну недељу машиновођама смањи са 38 на 35 сати без смањења плате, потом да им се месечна плата повећа за 555 евра, као и да добију једнократну помоћ за превазилажење последица инфлације и то у износу од 3.000 евра.

Немачке железнице су одбиле да им смање радну недељу, док су притом машиновођама понудиле постепено повећање од 11 одсто у наредна 32 месеца, као и исплату једнократне помоћи.

Шеф ГДЛ Kлаус Везелски је саопштио да су преговори пропали и да је то разлог њиховог штрајка, који су Немачке железнице неуспешно покушале да спрече тражећи од Управног суда да ову обуставу рада прогласи нелегалном.

Иако представници синдиката и Немачких железница званично нису преговарали минулих недеља, у Немачкој се очекује да до наставка преговора и евентуалног договора дође након тродневног штрајка у којем су машиновође "показале мишиће“ својим послодавцима.

Пољопривредници не одустају

Слична су очекивања и од протеста пољопривредника, који су планирани да се заврше у у понедељак 15. јануара још једним великим демонстрацијама у Берлину.

За разлику од прошлог понедељка када су пољопривредници изазвали велики хаос у саобраћају широм земље, блокирајући приступне путеве аутопутевима али и градска језгра спорим конвојима трактора, данас и наредних дана се очекују локални протести без дугих блокада саобраћајница.

Повод за незадовољство пољопривредника је био план немачке владе да, како је еуфемистично речено, спроведе мере штедње тако што ће пољопривредницима одмах укинути субвенције за куповину дизел горива и нових појопривредних машина.

Ове "мере штедње“ су заправо покушаји трочлане владајуће коалције да закрпе рупу у буџету за ову годину, која је настала одлуком Савезног уставног суда да је неуставно то што је немачка влада 70 милијарди евра из фонда за екстремне ситуације преусмерила за климатске пројекте и пројекте транзиције на зелену енергију.

У настојању да се рупа у буџету попуни тако да не испаштају пројекти зелене транзиције влада је предложила укидање субвенција пољопривредницима, које иначе постоје још од 1951. године, али и увођење такси за ваздушни саобраћај што ће средином ове године чак за петину повећати цене авионских карата на летовима у Немачкој.

Жучан протест пољопривредника натерао је владу да делимично одустане од инцијалног предлога па је сада предложила да само остане постпено укидање субвенција на гориво тако што ће ове године стопа олакшица бити смањена за 40 одсто, а у 2025. и 2026. за додатних 30 процената.

Пољопривредницима је то, пак, неприхватљиво и не одустају од бунта. Они су досад добијали субвенцију за дизел од 21,48 центи по литру, што би требало да изгубе у потпуности 2027. године што би газдинствима просечне величине, према рачуници савезног министарства пољопривреде, био додатни издатак од око 1.000 евра за дизел.

Политизација протеста

Влада и поједини медији истичу да су породична газдинства протекле године остварила у просеку промет од 115.400 евра, што је повећање од 45 одсто у односу на лане. С друге стране, представници Удружења пољопривредника истичу да се очекује да ће им приходи у будућности пасти, те да то колико је у Немачкој пољопривреда (не)атрактиван посао сведочи и то што се број пољопривредних газдинстава и предузећа већ деценијама неумитно смањује.

Протести су, међутим, постали и терен политичке борбе опозиције и власти и покушаја политичке инструментализације пољопривредника с обе стране.

Kонкретно, поједини представници владајућих странака и владе оптужили су пољопривреднике да воде политичку борбу и да међу њима има екстремних десничара.

И Савезна криминалистичка полиција је саопштила да је забринута да би екстремисти могли да се умешају у протесте, нарочито после прошлонедељног инцидента када је група бесних пољопривредника покушала да упадне на ферибот у луци на Северном мору на којем се налазио вицеканцелар и министар привреде Роберт Хабек.

С друге стране, и парламентарне и ванпарламентарне опозиционе странке настоје да искористе незадовољство пољопривредника и да се покажу као њихови пријатељи. Па је тако десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), за чије огранке у појединим покрајинама се може рећи и да су радикално десничарске, позвала на генерални штрајк против "рушитеља благостања“ у савезној влади.

У томе су им се придружиле и десничарска иницијатива "Један проценат“ као и десничарско екстремистичка мала партија "Трећи пут“, а представници АфД-а су на протестима пољопривредника виђени са плакатима на којима траже нове изборе.

Удружење пољопривредника се од тога изричито оградило, истакавши да "десничарским екстремистичким групама, теоретичарима завере и другим радикалима овде није место“.

"Ми смо демократе и ако се дешавају политичке промене, онда се оне дешавају гласањем у гласачким кабинама“, рекао је за недељно издање Билда председник Удружења пољопривредника Јоахим Руквид, одбијајући сваку инсинуацију да су протести политички оријентисани.

петак, 22. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње