Масовни убица Андерс Брејвик покренуо тужбу против Норвешке, тврди да су му угрожена права у затвору

Андерс Брејвик се појавио пред судом како би покренуо поступак заштите својих права. Он није ништа рекао када је ушао на саслушање, док је његов адвокат износио аргументе како услови Брејвиковог притвора крше основна људска права.

"Он је изолован око 12 година... Живи у потпуно закључаном свету", рекао је адвокат на саслушању, додајући да је Брејвик у контакту само са професионалцима чија је дужност да одржавају дистанцу.

"У дубокој је депресији. Не жели више да живи", поручио је адвокат на саслушању.

Данашње рочиште одржано је у фискултурној сали затвора, без пороте, а пресуда ће бити донета наредних недеља.

Брејвик је 2011. године у Ослу најпре убио осам људи аутомобилом, а затим је убио још 69, углавном тинејџера, у омладинском кампу Лабуристичке партије на острву Утоја и то се сматра најгорим злочином почињеним у Норвешкој.

Брејвик се налази посебном делу високо обезбеђеног затвора Рингерике, 70 километара северозападно од Осла, а простор који он користи поседује просторију за обуку, кухињу, ТВ салу и купатило, дозвољено му је да држи три папагаја као кућне љубимце и који слободно лете у том подручју, преноси Ројтерс позивајући се на локалну агенцију.

Адвокати који заступају Министарство правде кажу да Брејвик мора да буде одвојен од остатка затвореника због сталне безбедносне претње коју он представља, као и да је његова изолација "релативна" с обзиром да има контакте са чуварима, свештеником, здравственим радницима и донедавно спољним волонтером кога Брејвик више не жели да види. Такође, Брејвик виђа два затвореника по сат времена сваке друге недеље.

Како тврде адвокати, контрола над Брејвиковим контактима са спољним светом оправдана је ризиком који ће инспирисати друге да почине насилна дела.

Брејвик је осуђен на 21 годину затвора, што је најдужа казна коју норвешки суд може да изрекне и која може да се продужи све док се сматра да представља претњу по друштво.

Он је 2016. године тужио Норвешку тврдећи да крши Европску конвенцију о људским правима, укључујући делове у којима се каже да нико не треба да буде подвргнут "мучењу или нехуманом или понижавајућем поступању или кажњавању".

Прво је добио случај, али је то поништено у жалбеном поступку годину дана касније.