КОП 28, чекајући климатске промене – самит о глобалном загревању у граду нафте

Дипломате из скоро 200 земаља окупиле су се у покушају да направе план о бржем преласку са фосилних горива, чије сагоревање загрева планету и убија најмање пет милиона људи годишње, на алтернативне (и обновљиве) изворе енергије.

Прошлогодишњи скуп у египатском Шарм ел Шеику је закључен договором да се оснује фонд за помоћ сиромашнијим земљама које су директно погођене временским неприликама насталим због индустријског развоја богатијих нација.

Мање се напредовало у смислу смањења емисија штетних гасова.

Земље које производе и користе гас, нафту и угаљ осујетиле су предлоге о постепеном укидању фосилних горива, док је Египат на маргинама Самита склопио договоре о продаји природног гаса Европи.

Зато је одлука да Емирати, као пети светски произвођач нафте, буду организатори преговора о укидању фосилних горива није подржана међу делом еколошких активиста.

Посебно је замерена чињеница да је за домаћина скупа одабран Султан ел Џабер, шеф државне нафтне компаније и особа коју је Би-Би-Си претходне недеље оптужио да предводи иницијативу УАЕ да се на маргинама Самита договоре о пословним споразумима за нафту и гас.

Ел Џабер је демантовао писање британског јавног сервиса и истакао да без учешћа компанија произвођача фосилних горива на Самиту о клими нема ни одговора на климатску кризу. 

Конференција се такође одржава у јеку геополитичких превирања, укључујући ратове на Блиском истоку и у Украјини, што још више отежава сарадњу међу нацијама.

Али Самит се одржава и у години која је била једна од најтоплијих у историји човечанства.

Поплаве су уништиле градове у Либији, а шумски пожари у Грчкој и у деловима Канаде изменили су биодиверзитет подручја. 

Екстремни временски услови су постали свакодневни у свим крајевима света и тражи се адекватнији одговор. 

КОП 28 и праг од 1,5 степени Целзијуса

Почетак Самита се односи на глобални преглед стања и представља формалну процену да ли су државе према Париском споразуму из 2015. године, на путу да испуне циљ ограничавања дугорочног раста глобалне температуре до 1,5 степени Целзијуса.

Климатолози сматрају да је раст до 1,5 степени Целзијуса праг изнад ког ће људима постати тешко да се носе са честим и јаким олујама, сушом, врућином и порастом нивоа мора.

Земља је већ на годишњем загревању од 1,2 степена Целзијуса, док емитовање штетних гасова указује на даљи раст, а не опадање температуре.

Свет је на путу да постигне загревање од око 2,5 степени Целзијуса пре 2100. године, чак и уз актуелна обећања за борбу против емисија.

Фонд за помоћ угроженим и сиромашним државама

Очекује се и да ће чланице самита у Дубаију финализирати такозвани фонд за губитке и штету намењен сиромашним државама.

Главно питање које би учесници требало да реше је колико ће новца бити у фонду, ко ће све уплаћивати средства и, најважније, ко ће имати директан приступ.

Развијене земље су још 2009. обећале да ће до 2020. исплаћивати 100 милијарди долара годишње земљама у развоју, како би им помогле да смање емисије и припреме се за климатске промене.

Међутим, циљ није остварен, али се очекује да ће бити постигнут до 2024.

У марту 2023. је договорено да ће богате земље обезбедити значајан део новца, а да се велике економије земаља у развоју, као и државе богате нафтом, охрабрују да помогну у прикупљању средстава.

Ипак, САД су искључиле могућност плаћања репарација за сопствене историјске емисије.

Укидање фосилних горива

Током скоро 30 година Самита УН о клими још није постигнут обавезујући споразум који би разрешио проблем са фосилним горивима.

Тек је на 26. конференцији у Глазгову укључена резолуција о фосилним горивима која подразумева постепено укидање угља.

Прошле године је више од 80 земаља пристало на постепено укидање свих фосилних горива, али су главни играчи, и произвођачи, били против.

Ипак, претпоставља се да ће се на овогодишњем самиту постићи политички консензус да се фосилна горива у перспективи замене соларном или енергијом ветра.

Спорења су и даље око брзине преласка, пошто се поједине државе, међу којима и Емирати, залажу за постепен прелазак на алтернативне изворе.

Управо је Ел Џабер позвао на постепено смањење употребе током одређеног временског периода, али не и на потпуно избацивање, док се очекује да ће Европска унија тражити „потпуно избацивање из употребе”.

Ко присуствује Самиту

УН су саопштиле да се за скуп пријавило више од 36.000 делегата – међу којима су преговарачи, посматрачи и новинари.

Председништво Емирата је саопштило да очекује близу 70.000 људи који ће присуствовати догађајима Самита чији званични део траје до 12. децембра.

Самит свечано отвора британски краљ Чарлс Трећи.

Најављено је да ће панелима присуствовати више од 100 шефова држава и влада, међу којима су и британски премијер Риши Сунак, као и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Ипак, председници Сједињених Држава и Кине неће посетити Самит у Дубаију, али ће послати своје тимове.

Геополитички сукоби и КОП 28

Сукоб Израела и Хамаса, а у мањој мери и рат у Украјини, свакако ће утицати на климатске преговоре услед подељених табора по питању подршке Палестинцима и Израелцима, те Кијеву и Москви.

Због конфликта, мање су шансе да ће богате земље потпуно испунити обећања о договореним пакетима финансијске помоћи сиромашнијим државама јер је део новца преусмерен за помоћ Појасу Газе, Израелу и Украјини.

Берлин, Кјото, Париз и Дубаи

Први КОП одржан је 1995. у Берлину након што је одређен број држава чланица Уједињених нација ратификовало Конвенцију о клими.

Самит у Берлину, у том смислу, представљао је прекретницу и базу за Протокол из Кјота 1997.

Протокол из Кјота је предвиђао да богате индустријализоване земље обавезујуће смање емитовање штетних гасова, док се од земаља у развоју – укључујући и економије у успону попут Кине, Индије и Бразила – очекивало да ће добровољно прихватити климатску политику.

САД су биле изразито против договора из Кјота, па је уследило скоро две деценије препирања око тога које државе сносе највећу одговорност за загађење.

Вашингтон и Пекинг су се 2014. године договорили да ће заједно радити на борби против глобалног загревања и 2015. је настао Париски климатски споразум.

Скоро 200 земаља се формално и први пут усагласило да заједно делују у борби против климатских промена, иако различитим темпом.

Међутим, администрација америчког председника Доналда Трампа донела је одлуку о повлачењу САД из Париског споразума, док је кабинет Џозефа Бајдена поново укључио и Америку у пакт о климатским променама.

Париски споразум је био место на ком су лидери обећали много рада у циљу даљег спречавања глобалног загревања, али је осам година касније јасно да није предузето довољно акција.