Свет на "зеленој" раскрсници – Србија повећала удео обновљиве енергије, из два извора

Свет је дубоко закорачио у производњу чисте енергије и извештаји показују да су готово изједначени капацитети за производњу зелене енергије са капацитетима фосилних горива. Са друге стране, најновији извештаји показују да на глобалном нивоу инвестиције у обновљиву енергију касне за зацртаним циљевима.

Србија је повећала удео обновљиве енергије, пре свега из сунца и ветра. Има 11 ветро-паркова, 198 мањих соларних електрана и 5.120 оних који сами производе струју из енергије сунца. Али у складу са глобалним трендовима, бележи се благо успоравање градње нових капацитета чисте енергије посебно у земљама у развоју.

Директорка удружења "Обновљиви извори Србије" Данијела Исаиловић каже за РТС да се свет налази на раскрсници када је реч о зеленој енергији.

"Подвлачи се црта у односу на оно шта је на светском климатском форуму, КОП-у 28, пре скоро две године предложено а шта се заиста може урадити. Тада су у Дубаију постављени врло амбициозни циљеви, а то је да се утростручи удео обновљивих извора енергије и да до 2030. године имамо чак нових 11 теравата капацитета обновљивих извора енергије“, подсећа Исаиловићева.

Како додаје, сада је на националним владама свих држава учесница тог светског климатског форума је да усагласе своје енергетске, климатске планове и циљеве.

"До прошлог месеца, када је направљен пресек, свега 22 државе су ускладиле те своје циљеве, међу којима је само њих пет ван Европске уније то учиниле. Ни највећи играчи попут Кине и САД нису ускладили своје циљеве, тако да негде до краја септембра очекују се неки помаци, каже Исаиловићева.

Тржиште радне снаге 

Како тврди за разлику од земаља чланица ЕУ, Србија нема проблема са дефицитом радне снаге у сектору обновљиве енергије, бар што се тиче неких општих послова

"Када неки наш члан распише конкурс за радно место, било да је у питању руководилац пројекта или административни посао, стижу стотине пријава за једно радно место. Ми, као удружење свакодневно добијамо упите, нарочито од младих људи који су тек завршили факултете, било техничке, било неке друштвене, да ли има радних места или бар места за волонтирање, наводи директорка "Обновљивих извора Србије".

Као што је и очекивано, каже Исаиловићева, инжењери су најтраженији.

Указује на то да је Кина, некада највећи загађивач, апсолутни лидер у производњи обновљиве енергије у свету, а сада је највећи произвођач чисте енергије.

"Кина заузима половину светских капацитета соларне енергије, такође су врло амбициозни у сектору енергије ветра. САД су на другом месту. Што се тиче Европе, Немачка је неприкосновени лидер, за њом иду Уједињено Краљевство, Шпанија, Италија", каже Исаиловићева.

Стање зелене енергије у Србији у односу на ЕУ

Удео обновљиве енергије у укупној производњи у Европској унији, према подацима Евростата, је 44,7 одсто.

Европска асоцијација за енергију ветра "Винд Јуроп“ каже да ветар даје 19 одсто електричне енергије, соларни панели нешто мање, остало су хидроелектране и геотермални извори.

Према речима Исаиловићеве, Србија, захваљујући својим старим хидроелектранама, 38 одсто струје добија из обновљивих извора. Циљ је да се до 2030. достигне 45 одсто и нових 3,5 гигавата до 2030. године.

Исаиловићева очекује да ћемо до краја године од инсталираних ветропаркова и соларних електрана добијати један гигават електричне струје.

Према њеним речима, неизвесно је да ли ће се испунити циљ од 3,5 мегавата до 2030. године. Упитно је јер се инвеститори и цео сектор суочавају са великим изазовима, неки су заједнички с овим европским и глобалним, а неки су специфично наши, објашњава Исаиловићева.

Нагласила је да се од трогодишњег аукцијског плана, само ветропарк "Црни врх" гради.

И Електропривреда Србије гради соларне и ветро-паркове али Исаиловићева каже да од тог предузећа очекује много више улагања.

"Соларна електрана 'Петка' пуштена у оперативни рад. Надамо се да ће ускоро ветроелектрана 'Костолац' такође произвести прве зелене мегавате", закључује Данијела Исаиловић.