Симић: САД неће стајати иза Израела ако крене у неконтролисану одмазду

Ако је Газа пре најновијег сукоба звана "логором на отвореном", сада изгледа као пакао на земљи. Неслућене су размере хуманитарне катастрофе, без струје и воде за више од два милиона Палестинаца на простору од 40 километара обале. Хамас их позива да остану код куће и боре се против Израела.

Израел турира тенковима спреман да сравни Хамас са земљом. За то време, палестинском становништву поручују да бежи  на југ и у Египат. Прати се реакција либанског Хезболаха који је репетирао оружје на америчке бродове. Прати се и реакција Саудијске Арабије као америчког партнера и реакција Ирана, као пријатеља Хамаса, али најпре израелског и америчког непријатеља.

Говорећи о томе од чијег наредног потеза зависи будућност овог региона и света, Драган Симић каже да је то тешко рећи.

"Као што је и сам догађај избио, ако бисмо парафразирали Насима Талеба као својеврсни црни лабуд који допловио са хоризонта потпуно неочекивано и сви се бавимо већ готово две године украјинским сукобом и неким другим могућим жариштима. Мислило се, свакако и у Израелу, што је било катастрофално погрешно, да су ипак односи колико толико пацификовани и да је нађен некакав модус вивенди у суживоту Израелаца и Палестинаца. Међутим, догодило се што се догодило", наводи Симић.

"Најважније видети колико далеко ће Израел ићи"

Поручује да је у овом тренутку најважније да се види колико ће Израел ићи далеко.

"Не да ли ће бити одмазде због овог напада који Израел мислим с правом пореди са 11. септембром 2001. године и оним што је догодило у Америци. Дакле, одмазде ће свакако бити, али каква ће она бити? То је врло важно. Колико ће Израел ићи далеко, јер ту постоји тај ризик о коме све време свих ових дана аналитичари у свету говоре – да ли ће се прећи на убијање цивилног становништва", истиче Симић.

Објашњава да би то могло да увуче у рат и оне арапске режиме који у овом тренутку релативно мирно, уз осуде посматрају то што се догађа у Гази.

"Тада би они морали да реагују под притиском свог становништва, такви режими који су иначе везани различитим безбедносним аранжманима управо са САД", додаје Симић.

Указује и да Иран чека у позадини и већ је запретио да ће ући у неком тренутку у сукоб уколико се настави напад на Газу.

Може ли Египат да буде гарант мира

Говорећи о томе да је ли Египат гарант мира, односно посредник, Симић каже да се и у овој ситуацији потврђује оно што деценијама знамо када анализирамо Блиски исток – да је Египат најважнија арапска земља.

"Сада и друге арапске земље настоје да заузму то место. Међутим, и сада видимо колико је важан став Египта и не случајно државни секретар Блинкен је управо ишао у Каиро да разговара са Ел Сисијем, са египатским званичницима о томе како ће Египат реаговати. Газа је наслоњена на Египат. Тражи се од становништва Газе, због њихове безбедности, да би очували животе, да иду ка југу, односно да иду ка Египту", објашњава Симић.

Истиче да ћемо видети како ће се све даље развијати.

"С друге стране, Хамас позива становништво да остане. Питање тих болница, како се оне могу померати. И све друго што је везано за борбу у насељеним подручјима, а то је најгушће насељен простор вероватно на планети", додаје Симић.

"Хамас темпирао време напада дан пре 50. годишњице Јомкипурског рата"

На питање да ли ово личи на ратове које смо имали 1948, 1967, 1973. године или је ово, како израелски премијер Бењамин Нетанјаху каже, борба која ће заувек променити Блиски исток, Симић каже да има много сличности.

"Хамас је започео напад дан пре обележавања 50 година од Јомкипурског рата. Тако да, вероватно су и они бирали или чекали или темпирали да некако у то време се крене са прво ракетним нападом, а онда, што се није очекивало, да пробију те баријере које је Израел поставио између Израела и Газе и да крену и физички да насрну на израелску територију, да узму толики број талаца и да почине масовне злочине какав јеврејски народ не памти готово од Холокауста", поручује Симић.

Наглашава да је то изазвало “оправдани гнев са израелске стране“.

"Међутим, сада је на делу и у питању оно чему се и у Америци често говори, која је најближи савезник Израела, а то је до које ће се мере ићи у тој одмазди", истиче Симић.

Шта је интерес Америке

Када је реч о томе шта је интерес Америке, Симић напомиње да је њихов интерес да се сачува стабилност региона и да се дође до некаквог трајног решења, као и читавог света.

"Америка нема интерес да ту избије већи сукоб и већи рат. Нико нема такав интерес у овом тренутку. Осим што је Хамас помислио, ја бих рекао, погрешно. Премда су један свој циљ ипак остварили. Скренули су, ако су то желели, пажњу светског јавног мњења на нерешено питање палестинске државе са једне стране. С друге стране, уколико су то желели, а мислим да су желели, зауставили су споразуме који су били веома близу да успоставе дипломатске односе између Израела и Саудијске Арабије, што би у великој мери избацило Иран из игре, трајно га изоловало, а самим тим и Палестину", објашњава Симић.

Указује да су зауставили тај мировни процес који је обећавао да може донети трајни мир, трајну равнотежу том региону.

Када би САД окренуле леђа Израелу

Говорећи о томе може ли Америка да се постави као кључни играч, Симић каже да савезништво САД и Израела није неупитно.

"Ако неко дође близу израелских и либанских обала са два таква носача авиона као су 'Ајзенхауер' и 'Форд', тај свакако има аргументе, врло снажне аргументе у својој руци. Притом, саме САД су најближи савезник Израела, међутим то савезништво није потпуно неупитно уколико би Израел прешао неке границе које се тичу односа према цивилном животу, према владавини права", поручује Симић.

На питање јесу ли те границе већ пређене, Симић каже: "Те су границе пређене од стране Хамаса у овом тренутку, нападом Хамаса на Израел и његово становништво".

Наглашава да Америка није безусловно иза Израела уколико Израел крене у неконтролисану одмазду. Поручује и да то може да наштети самом Израелу.

"На челу Израела је сада једна конзервативна влада која је успела да окупи какав такав ратни кабинет. Изричу се наравно у бесу претње да ће уништити Газу и сравнити је са земљом. То се може донекле разумети, али то се не може и оправдати. Како сукоб буде дуже трајао, кључни играчи, чак и саме САД и светско јавно мњење, међународна заједница, Европска унија, окренуће се против Израела уколико буде прешао неке границе", закључује Симић.