Дојче веле: Јеврејски живот цвета у Хитлеровој "престоници покрета"
Европски рабини отварају своје седиште у Минхену – након 67 година проведених у Лондону. То је знак разноликог јеврејског живота у Немачкој – али то остаје у сенци контроверзе око једног баварског политичара.
Улице минхенске градске четврти Максворштат подсећају на мрачну немачку прошлост. Током 1930-их година, нацисти су марширали улицом Бринер до трга Кенигсплац, поред такозване "Смеђе куће" (Braunes Haus) у којој је било седиште Националсоцијалистичке немачке радничке партије (НСДАП) Адолфа Хитлера.
Минхен је некада био "главни град покрета". У њему се Хитлер уздигао са својим нацистима до 1933. године. До краја нацистичке Немачке тај град је остао веома важан за Хитлерову странку. И данас се у минхенској архитектури може препознати мрачна историја баварске престонице. А на месту некадашње "Смеђе куће" већ више од осам година се налази Документациони центар о нацизму.
"Заиста екстремно"
У том делу града биће ново седиште Конференције европских рабина (ЦЕР). "Историјски гледано, Минхен је заиста екстреман", каже за Дојче веле председник Конференције, рабин Пинкас Голдшмит. "Овде је почело уништавање јудаизма у Европи. Овде је планирана Кристална ноћ, ноћ погрома".
Али сада се историјски круг затвара. "Конференција европских рабина, која од 1956. године подржава обнову јеврејских заједница након Холокауста, долази у ову земљу. А у Минхену, у Баварској, у Немачкој, видимо да су јеврејске заједнице обновљене и да цветају", каже Голдшмит.
Од свог оснивања 1956. године, Конференција рабина имала је седиште у Лондону. "Центар Европе се померио", каже Голдшмит. Данас Европу предводе две највеће земље, Француска и Немачка. "Немачка је земља у Европи у којој расте јеврејска заједница. А баварска влада нас је охрабрила и позвала да дођемо у Минхен".
Одлука да се дође у Минхен има своју причу која је почела крајем маја 2022. године. У то време, око 500 рабина из више од 40 земаља дошло је на прву генералну скупштину у Минхену. Премијер Баварске Маркус Зедер, с јеврејском капом на глави, дошао је на састанак рабина у хотелу који је чувала полиција. Био је несигуран и дирнут – али и захвалан и радостан због тог састанка на којем се окупио највећи број рабина у Немачкој након Холокауста.
Зедер је те вечери остао до касно. Изричито је позвао госте да убудуће све своје скупове одржавају у Минхену. До тада су се ти скупови одржавали на сваке две до три године у разним европским градовима. "Свако ко угрожава живот и слободу Јевреја мора да очекује наш одлучан отпор – нулта толеранција према нетолеранцији", неколико пута је отад поновио тај демохришћански политичар.
Идеја о премештању седишта у баварску престоницу већ неко време је кружила међу појединим рабинима. Уследило је неколико разговора – а сада се Конференција рабина сели из Лондона у Минхен. Рабин Голдшмит каже да у Минхену осећа отвореност и наклоност према јеврејском животу.
Одлука о пресељењу у Минхен долази у тренутку када јеврејски живот у Немачкој постаје све присутнији у јавности и видно разноврснији, упркос многим антисемитским инцидентима. У међувремену се у Немачкој школују либерални, конзервативни и ортодоксни рабини који служе у многим европским земљама. У неколико градова постоје спектакуларни грађевински пројекти.
Присуство јеврејског живота
У Берлину је крајем јуна отворен и "Јеврејски кампус" заједнице Хабад. Седмоспратна модерна зграда коштала је 40 милиона евра. У Франкфурту на Мајни, недалеко од сајма, гради се "Јеврејска академија". Она би требало да буде отворена почетком 2025. године. А у Келну на Рајни, у којем је обележен јубилеј "1.700 година јеврејског живота у Немачкој", чека се завршетак Јеврејског музеја у старом граду.
Постоји и низ других грађевинских пројеката, као што је обнова синагоге Фраенкелуфер у берлинској четврти Кројцберг, која је у великој мери уништена током рата.
Европска конференција рабина с планираним "Центром за јеврејски живот" имаће утицај широм Европе. "Желимо да постанемо саставни део минхенског пејзажа", каже рабин Голдшмит. Минхен ће постати "један од европских центара за јеврејски живот". Генерални директор конференције Гади Гроних већ неко време живи у Минхену.
Један од фокуса тог центра биће образовне понуде за супруге рабина. ЦЕР је већ у септембру 2022. године покренуо програм који се посебно фокусира на жене рабина и њихов допринос заједницама и има за циљ да их квалификује за управу и комуникацију. Такође се размишља и о платама, јер жене до сада често нису биле плаћене за свој рад.
Памфлет и антисемитизам
Међутим, званично отварање седишта Конференције европских рабина 8. октобра, на којем се очекује долазак рабина из разних делова Европе, долази у јеку предизборне кампање у Баварској, у време оштрих политичких контроверзи.
Откако се сазнало за памфлет који је настао пре 35 година, који је оцењен као шовинистички и антисемитски, а који је повезан с данашњим баварским министром привреде Хубертом Ајвангером, траје расправа о његовој искрености. Јеврејска заједница у Немачкој оштро је критиковала Ајвангеров однос према његовој прошлости.
Ипак, датум отварања главног седишта ЦЕР-а се изгледа неће мењати. А једна ствар сада привлачи пажњу: недељама је било најављивано да ће званични гост на конференцији за новинаре и на свечаном отварању бити шеф кабинета премијера Баварске Флоријан Херман (ЦСУ). Али, изгледа да ће доћи и баварски министар културе Михаел Пјацоло, колега Хуберта Ајвангера из странке "Слободни бирачи".
Коментари