Макронова политичка дилема, француска влада на прекретници

Снимак од пре четири дана можда најбоље осликава притисак под којим се нашао Емануел Макрон - за многе, председник ФР усамљено шета поред Сене. У кризним временима, ипак, бившем министру економије, не мањка талента за политичке маневре - одлучио се за разговор са пролазницима, а упиру прст у њега да се отуђио од обичних људи. Као последње Макроново средство да превазиђе кризу, тумачио се потез када је именовао блиског савезника за премијера. И он је пропао.

Историчар Станислав Сретеновић је рекао да постоје три решења.

"Први је да се пронађе нови премијер, и да њега прихвати већина посланика. Други, мање вероватан, је распуштање скупштине и расписивање нових избора. Трећа могућност, а то и екстремна левица тражи, да Макрон поднесе оставку. То је мање вероватно пошто по мишљењу, јер ће Макрон покушавати до 2027. године да предлаже кандидате. Притом мислим да је стратегија политичких партија на крајњој левици можда чак и да троши кандидате центристичке макронистичке, да би своје кандидате припремили за 2027. годину зато ме не би чудило да је стратегија Макрона таква да именује често нове премијере, који ће некако француски брод довести до 2027. године", рекао је Сретеновић.

Александра Колаковић из Института за политичке студије је навела две ставке које би француска влада морала да обезбеди. 

"Под један то је сам буџет и под два нови уставни оквир. У овом тренутку је потребна стабилност, вероватно ће то бити дужи процес, јер је већина политичких актера концентрисана на изборе који долазе. Треба имати у виду да су следеће године и локални избори у Француској", истакла је Колаковићева.

Макрон оборио лични рекорд

За Емануела Макрона су пре осам година сви били сагласни и у Француској и ван ње, реформиста. Велика већина Француза, каже Колаковићева, полагала је у њега наде да ће донети потребне реформе не само у земљи него и у односу са Европом, САД.

Док Француска чека новог премијера, актуелни шеф државе обара лични рекорд у непопуларности, 82 одсто Француза нема поверење у њега, а 59 одсто му "не верује нимало".

"Ако помињемо јавно мњење то је веома важно да се разуме да су Французи у већини случајева разочарани политиком и својим политичарима генерално. То је основни проблем што многи од Француза у свакодневном животу осећају да раде више, а да су плаћени мање и да њихови политичари не могу да реше више њихове свакодневне проблеме" рекао је Сретеновић.

Од Макроновог уласка у Јелисејску палату Француска је променила седам премијера и сада чека осмог.

"У тој централној коалицији центриста, Макрониста очигледно постоје проблеми. Ту не мислим на Републиканце који су се придружили, већ мислим и на модем и на хоризонт односно партију некадашњег премијера Едуарда Филипа, који такође позива Макрона да се сада нађе решење за буџет, а да се потом распишу и председнички избори. Ми видимо Макрона који нема широк оспег могућих потеза, он мора да делује брзо очекује се да у што краћем року формира нову владу", рекла је Колаковићева.

Нова влада би довела до помирења међу блоковима, јер, сагласни су познаваоци, суштински актери плаше се могућих ванредних парламентарних избора јер резултати би били слични као и на прошлим и однос снага у парламенту се не би променио.