Осам пучева у западној и централној Африци за само три године

Нигер

У јулу 2023. припадници председничке гарде Нигера привели су председника Мухамеда Базума у његовој палати и на националној телевизији објавили да преузимају власт како би окончали "погоршање безбедносне ситуације" и зауставили "лоше управљање“.

Неколико дана касније хунта је прогласила шефа председничке гарде Абдурахмана Тианија новим шефом државе.

Овај државни удар довео је до забринутости за безбедност у региону у којем је Нигер био кључни савезник западних сила, настојећи да обузда побуне милитаната повезаних са Ал Каидом и Исламском државом.

Главни западноафрички блок Ековас покушава да преговара са вођама пуча, али и поручује да је спреман да пошаље трупе у Нигер ради успостављања уставног поретка, ако дипломатски напори не успеју.

Нигер је овластио оружане снаге Малија и Буркине Фасо да интервенишу на његовој територији у случају напада.

Буркина Фасо

У јануару 2022, војска Буркине Фасо збацила је председника Роша Кабореа, оптужујући га да није обуздао исламистичке милитанте.

Вођа пуча, потпуковник Пол-Анри Дамиба обећао је да ће повратити безбедност, али су се напади погоршали, нарушавајући морал међу војницима и доводећи до новог државног удара у септембру 2022, када је садашњи вођа хунте Ибрахим Траоре преузео власт.

Гвинеја

У септембру 2021. командант специјалних снага пуковник Мамади Думбуја је збацио председника Алфа Кондеа.

Годину дана раније, Конде је променио устав како би могао да се кандидује за трећи мандат, што је довело до нереда.

Думбуја је постао привремени председник и обећао је транзицију на демократске изборе у року од три године.

Ековас је тај временски оквир одбацио и увео санкције хунти и њиховим рођацима, укључујући замрзавање банкарских рачуна.

Војни режим је предложио 24-месечну транзицију у јануару 2023, али опозиционе странке тврде да је мало тога урађено када је реч о успостављању уставног поретка.

Чад

У априлу 2021. војска је у Чаду преузела власт након што је председник Идрис Деби убијен на бојном пољу док је био у посети трупама које се боре против побуњеника на северу земље.

Према тамошњем закону, председник парламента је требало да добије председничка овлашћења. Војни савет је, међутим, распустио парламент наводећи да је то учињено зарад безбедности.

Дебијев син, генерал Махамат Идрис Деби, именован је за привременог председника и задужен да надгледа 18-месечну транзицију ка изборима.

Неуставан пренос власти довео је до нереда у главном граду Нџамену, које је војска угушила.

Мали

У августу 2020. група малијских пуковника предвођена Асимијем Готом збацила је председника Ибрахима Бубакара Кеита. До пуча је дошло након антивладиних протеста због погоршања безбедности, оспорених избора и корупције.

Под притиском западноафричких суседа, хунта је пристала да уступи власт привременој влади коју предводе цивили са задатком да надгледа 18-месечну транзицију ка демократским изборима који је требало да се одрже у фебруару 2022.

Међутим, вође пуча су се сукобиле са привременим председником, пензионисаним пуковником Бахом Ндавом, доводећи до другог државног удара у мају 2021. Гота, који је био привремени потпредседник, тада је уздигнут на место председника.

Ековас је укинуо неке од санкција Малију након што су војне власти предложиле двогодишњи прелазак на демократију и објавиле нови изборни закон. Планирано је да се председнички избори одрже у фебруару 2024.