Слобода говора или богохуљење – због паљења Курана Шведској прете терористички напади

Безбедносна ситуација је најозбиљнија од Другог светског рата. На ту оцену, шведског премијера навела су реаговања на све чешће скрнављење Курана.

"Имамо веома јаку традицију верских слобода и поштовања различитих верских уверења, али такође нам је заједничка процена опасних ситуација за нашу земљу, када смо увучени у сукобе у којима се сматра да се наше земље залажу за ствари које појединци имају законско право да изразе у нашим земљама", рекао је премијер Шведске Улф Кристерсон.

Упозорења на могуће терористичке нападе у Шведској, сада прате и хапшења осумњичених.

Британци упозоравају на могући тероризам у Стокхолму, нарочито на местима окупљања великог броја људи. Шведске власти на опрез позивају и своје држављане у иностранству.

Почетком године, низ увреда за муслимански свет покренули су данско-шведски десничар и избеглица из Ирака.

"Свако ко је из било ког разлога хтео да привуче пажњу, чак и кад то није повезано са самим исламом, ишао је да пали Куран. Рецимо, господин Момика, који је палио Куран пре месец дана, то је учинио зато што му је одбијен азил у Шведској", наводи Јовица Павловић са Института за европске студије.

Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности истиче да исламски свет на овакве врсте провокација у Европи реагује, по правилу, веома бурно.

"Од незадовољства у земљама исламског света и искаљивања беса на дипломатским представништвима, имамо и озбиљне осуде које долазе из Организације исламске конференције и на крају, наравно, најболније – увек се отвара простор за радикалне исламске групе да понове сценарије какве смо имали са Шарли ебдоом и некада са убиством Теа ван Гога", каже Ајзенхамер.

Слободу говора штити шведски устав. Закон о богохуљењу Швеђани су укинули пре више од пола века, а Данска 2017. године.

Званичници држава за које је слобода говора неприкосновена, сада најављују да би из безбедносних разлога могли да забране спаљивања верских књига.

Слобода говора у Шведској (још увек) дозвољава критику религије

Полемика о томе шта је прече – слободе или заштита од могућег тероризма, није само унутрашње политичко питање.

"На спољнополитичком плану већи је проблем то што, заправо, имамо два овна на брвну. Имамо Шведску и, са друге стране, Турску и сукоб око Натоа у сенци свега што се дешава у Украјини, где свака од ових држава има своју спољнополитичку рачуницу. Анкара затезањем са Шведском купује добре односе са Москвом, што је све теже одржати у оваквој ситуацији. Исто тако, Шведска не жели да створи о себи слику малтретиране нације која попушта пред Ердогановим захтевима", објашњава Ајзенхамер.

Шведски закон о говору мржње забрањује расне или верске увреде, али слобода говора дозвољава критику религије.

Протесте одобрава полиција. То је учинила и када су испред израелске амбасаде најављена паљења Торе и Библије.

"Тренутно је стање такво да се чврсто десна странка Шведских демократа још није јавно изјаснила тим поводом, иако се претпоставља да су изричито против промена закона о слободи говора. У шведској јавности постоји спремност, због свих инцидената до којих долази, да се попусти на овом пољу, тако да се можда може очекивати да ће се до краја године овај закон ипак променити на штету слободе говора, али у корист безбедносних аспеката", сматра Павловић.

Почетком двехиљадитих година серију карикатура "Лице Мухамеда" у данском листу Јиландс постен испратио је шведски карикатуриста, касније страдао у саобраћајној несрећи.

Било је то десет година пре него што је у серији напада исламских екстремиста, због карикатура пророка Мухамеда у француском часопису Шарли ебдо, страдало 17 људи.