Немачка – ускоро лакше до двојног држављанства

Немачка је усељеничка земља. То на својој званичној интернет-страници истиче и Министарство унутрашњих послова. И притом се позива на статистику: више од четвртине грађана има мигрантско порекло, а код деце млађе од 14 година чак више од трећине. Уз то, у земљи живи око 13,5 милиона грађана без немачког држављанства – 16 процената становништва.

Међутим, када се ради о натурализацији, дакле о додељивању држављанства странцима, Немачка је међу последњима у Европи. Док је рецимо 2021. у Шведској на 100 странаца додељено десет држављанстава, а у Холандији 5,4, у Немачкој је прошле године та квота износила 1,2 одсто.

Разлог су пре свега неки веома рестриктивни условим који се морају испунити да би се држављанство добило. Недавно је владајућа коалиција Социјалдемократа, Зелених и Либерала представила у савезном парламенту Бундестагу предлог новог Закона о држављанству којим би се садашњи строги услови променили.

Двоструко држављанство као право

Највећа препрека до сада је била одредба по којој се генерално инсистира на начелу једног држављанства, каже Јули Шефер, правница специјализована за право о странцима у канцеларији "Шлун и Елвен из Келна".

"Оно што пре свега потомке некадашњих гастарбајтера, рецимо из Турске или из земаља Западног Балкана, спречава у добијању немачког држављанства јесте захтев да се одрекну претходног држављанства. Немачка је једна од ретких западних земаља које на томе још увек инсистирају“, наглашава Шефер.

Нацртом новог закона предвиђа се да одрицање од претходног држављанства више није услов за стицање немачког и истовремено се скраћује време неопходног непрекидног легалног боравка у земљи са осам на пет година – као што је случај у већини европских земаља, објашњава немачка правница.

При том је веома важно то што ће се новим законом увести нека врста аутоматизма: "Двоструко држављанство је формулисано као начелно право. То значи да, када су испуњени други услови, надлежне службе морају да натурализују подносиоца захтева, односно оне ту више немају некакав маневарски простор“, наглашава Шефер.

Садашњи закон двоструко држављанство предвиђа само као изузетак од правила. То је пре свега резервисано за грађане Европске уније – они без проблема могу да имају два држављанства. А, након подуже процедуре, оно се додељује и онима који долазе из земаља које своје грађане не отпуштају из држављанства – или зато што не желе, или зато што то тамо законски није предвиђено. Такве земље су рецимо Сирија, Јужноафришка Република, Авганистан, Алжир или Иран.

Закон стар више од сто година

Актуелне одредбе у Закону о држављанству већим делом потичу још од Закона о припадности царству и држави из 1913. године, који је у послератној Немачкој једноставно преузет. Тек 2000. је из назива закона избачена реч "царство“. Тај закон почива на начелу порекла и националне хомогености (Volksnation): онај ко је немачки држављанин, дакле Немац, не може истовремено да буде и нешто друго. Као разлог се наводило да грађанин може да буде веран само једној држави.

Тај аргумент против двоструког држављанстава и данас користе противници реформе. Они тврде да двојно држављанство доводи до унутрашњег конфликта лојалности и да би људи који желе немачко држављанство требало јасно да се определе. Кажу да немачко држављанство има посебан значај и симболику, и страхују да би претерано великодушна политика двоструког држављанства могла да доведе до тога да људи стичу држављанство из чисто практичних разлога, без икакве стварне везе са Немачком.

Осим тога, боје се да би особа с два држављанства могла, како јој кад затреба, да измиче немачким законима позивајући се на свој друго држављанство и статус странца.

За правницу Јули Шефер то су застарела уверења "која се у последњих сто година нису много променила“. Осим тога, како наглашава, "већ сада је у Немачкој, исто као и у другим европским државама, пракса да се особе с два држављанства које живе у земљи третирају као Немци. То значи да не постоји могућност да неко изабере из оба света само оно што му одговара.“

Економски и политички разлози

Циљ реформе Закона о држављанству је с једне стране да Немачка постане привлачнија усељеничка земља за квалификоване раднике. Ту је Немачка у оштрој конкуренцији с другим европским земљама, као што су Француска, Холандија или Шведска, које имају блаже критеријуме и мање препрека за долазак квалификоване радне снаге из иностранства.

Истовремено, увидело се да је модерна и отворена усељеничка и интеграциона политика кључна за друштвену кохезију у Немачкој. Жели се да се подстакне "бржа и боља интеграција странаца у немачко друштво“, јер "натурализација долази на крају интеграционог процеса, па би они који су тај процес прошли требало и да могу да добију држављанство. То подразумева и сва законска права и обавезе у Немачкој, укључујући и право гласа на изборима“, напомиње Шефер.

Остали услови

За добијање немачког држављанства, осим потребне дужине легалног боравка у земљи, постоје и други услови. Један од њих, који и у новом предлогу остаје непромењен, јесте да особа не сме да буде правоснажно кривично осуђена. Осим тога, и надаље ће бити потребно имати потврду о познавању немачког језика, с тим да би се до сада потребан напредни ниво знања Ц1 смањио на нижи ниво, Б1, а предвиђени су и изузеци за посебне случајеве, када би била довољна само способност најнужније комуникације.

Исто тако, и надаље се прописује обавеза полагања тзв. "теста за натурализацију“ којим се показује познавање неких основних информација о Немачкој.

Стицање двоструког држављанства требало би да буде олакшано страним студентима: уколико одмах након студија пронађу посао и почну да раде. Притом би се и време студирања признавало као време проведено у Немачкој и урачунало би се у потребних пет година боравка пре могућности подношења захтева.

Предлог новог Закона о држављанству владајућа коалиција представила је крајем маја у Бундестагу. Очекује се да ће у редовну законодавну процедуру предлог бити упућен током јесени.