Источна Азија као нови театар за НАТО – истовремени амерички притисак на Москву и Пекинг
Поред рата на истоку Европе, регион Индопацифика оцењује се као највећи изазов за глобалну безбедност. Кина са пажњом прати и оштро се противи све тешњој сарадњи НАТО савеза са Јапаном, Јужном Корејом, Аустралијом и Новим Зеландом. Лидери тих држава, други пут, учествовали су на Самиту Алијансе. Оно што погађа Европу, тиче се и Азије, порука је генералног секретара Јенса Столтенберга уз оцену: безбедност није регионална, већ глобална, зато морамо да се држимо заједно.
Пре четири године Доналд Трамп први пут је у документа НАТО-а уврстио Кину. И од тада се тумачи да Вашингтон жели да обузда моћ Пекинга. Економски, политички, војно. Прецизније, да обузда кинески утицај у азијско-пацифичком региону. И да, како се оцењује, повеже два главна театра којима се на глобалном нивоу бави.
Милан Игрутиновић из Центра за европске студије оцењује да Америка жели да успостави једну врсту баланса фокусираности и енергије коју троши на европска безбедносна питања и на Кину.
"На неки начин жели да колико је могуће више своје европске партнере и савезнике рефокусира на Источну Азију, да их повеже са земљама које су јој блиске. То су Аустралија и Нови Зеланд, које су део безбедносне иницијативе ‘пет пари очију‘. То су још и Јапан и Јужна Кореја као главни амерички пријатељи, и главни економски савезници у региону", објашњава Игрутиновић.
Професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић приметила је да је врло занимљиво настојање САД да шири утицај НАТО-а, што подржава Немачка, која се све више укључује.
"Недавно су наручили наоружање од Аустралије. Већ се укључила у маневре такозване слободе пловидбе у Јужном кинеском мору и тако даље. Усвојила је своју индо-пацифичку стратегију, као уосталом и сама Европска унија", додаје Митровићева.
Истовремени притисак на Москву и Пекинг
Демонстрацијом слободе пловидбе, циљ партнерстава Савеза у Индо-пацифику је да Кину држи подаље од Тајвана.
Како оцењује дописник РТС-а из Јапана Иља Мусулин, војно-стратешки, намера је истовремени притисак на Москву и Пекинг. И муниција и оружје за Украјину.
"Јужна Кореја је већ испоручила неколико стотина хиљада граната. Ове две земље праве оружје и муницију по НАТО стандарду, па је тако нешто могуће. Али углавном, идеја је да оне испоруче потребну муницију, можда и наоружање, значи Сједињеним Америчким Државама, да се попуне америчка складишта, а где би онда Американци даље своје оружје проследили у Европу, односно у Украјину", објашњава Мусулин.
Без консензуса у Вилњусу, најоштрија оцена из Пекинга
Ипак, на Самиту у Вилњусу није било консензуса да НАТО отвори Канцеларију у Јапану. Успротивила се Француска. НАТО партнерствима у суседству и званично се успротивио Пекинг.
"Видели смо кинеског амбасадора у УН, који је рекао да НАТО ствара проблеме широм света и заправо да је НАТО главни изазивач светских проблема и главна претња глобалном миру. Оштрију оцену нисмо могли да добијемо из Пекинга", истиче Митровићева.
"Супарници који не желе да ствари измакну контроли"
Пекинг, у намери да не дозволи да се НАТО прелије у Источну и Југоисточну Азију, Европи нуди економске прилике.
"Питање је како ће та стратегија да се у пракси очитује због кинеске улоге у нападу Русије на Украјину, и кинеске неспремности да се ангажује контра Русије, што Европа, односно ЕУ од ње стално очекује, па и НАТО. Та два центра моћи се полако раздвајају. Који су лимити, видећемо. За сада одржавају контакте и покушавају да одрже предвидивост својих стратешких корака", каже Игрутиновић.
Игрутиновић их види и као супарнике који не желе да ствари измакну контроли. Док Хенри Кисинџер из Пекинга поручује да Америка и Кина не могу да приуште да у другој страни виде противника.
Коментари