Самит у Вилњусу – без пречице за Украјину, НАТО спрема 300.000 војника за брзо реаговање

Лидери земаља чланица НАТО-а, другог дана самита у Вилњусу, сагласили су се да Украјина може пречицом у НАТО, али тек кад оружје утихне – кад испуни услове и кад се све чланице сагласе. За председника Украјине Володимира Зеленског, који је у Литванију дошао и по безбедносне гаранције, то није идеалан одговор, али, каже, разуме опрез чланица. Утврђене су и промене које после Самита чекају НАТО. Генерални секретар Јенс Столтенберг назвао их је најсвеобухватнијим одбрамбеним планом у деценијама од Хладног рата.

Прекретница – тако се карактеришу промене које после Самита у Вилњусу чекају НАТО. Генерални секретар Јенс Столтенберг назвао их је најсвеобухватнијим одбрамбеним планом у деценијама од Хладног рата – 300.000 војника требало би да буде спремно да на безбедносни изазов у Европи реагује брзо. Од Самита у Вилњусу Столтенберг рачуна и ново поглавље у односима НАТО–Украјина.

"Морамо осигурати да, када се рат заврши, буду на снази кредибилни аранжмани за безбедност Украјине како се историја не би поновила. Поздрављам обећање многих држава чланица о давању дугорочне безбедносне помоћи Украјини. То ће помоћи у одвраћању било које будуће руске агресије", каже Столтенберг.

У Савету НАТО–Украјина са Шведском сви су једнаки, каже Столтенберг. Савет би требало да ојача политичке везе Алијансе и Кијева. Украјина може пречицом у НАТО, али тек кад оружје утихне – кад испуни услове и кад се све чланице сагласе.

За председника Зеленског, који је у Литванију дошао и по безбедносне гаранције, то није идеалан одговор, али, каже, разуме опрез чланица.

"Украјина се бори и потпуно разуме да не може да постане члан НАТО-а док рат траје на нашој територији. То је апсолутно јасно, али сам видео важне сигнале после билатералних састанака који указују на то да ће Украјина постати чланица НАТО-а, када се буду испунили услови, када буде безбедно на нашој територији", каже Володимир Зеленски.

Бајден: Пријем Украјине у НАТО би био преурањен

Пријем би био преурањен, рекао је амерички председник пред Самит. На Самиту, у друштву лидера Г7 и после разговора са Зеленским, објашњава како ће све савезнице наставити да помажу Кијеву. Седам најразвијенијих држава усвојило је и заједничку декларацију о помоћи Украјини.

"Данас су чланице Г7 представиле заједничку декларацију о подршци Украјини и јасно су ставиле до знања да ће наша подршка трајати дуго у будућности. Помоћи ћемо Украјини да изгради снажну и способну одбрану на земљи, у ваздуху и на мору. То ће бити снага стабилности у региону и одвратиће било коју претњу", каже председник САД Џозеф Бајден.

Шолц: Пружити подршку Украјини на конкретан начин

Олаф Шолц, канцелар Немачке, наводи да је сада важно пружити подршку Украјини.

"Сада је важно подржати Украјину на веома конкретан начин. Постигли смо низ договора о обуци украјинских војника. Реч је о веома великом броју, ми гарантујемо за то и наставићемо да их обучавамо", каже Шолц.

НАТО се шири, шта Турска тражи

Претходним пријемом Финске, а онда и турским подизањем рампе за Шведску, НАТО је заокружио присуство на североисточном крилу. Председник Ердоган сада очекује да ЕУ одмрзне преговоре заустављене после покушаја пуча у Турској 2016.

"Наставићемо ратификацију чланства Шведске у НАТО-у, слањем нацрта уговора од седам тачака у наш национални парламент који је тренутно на одмору. Чим поново почне да ради, процес ће брзо бити завршен. И председник Бајден и државни секретар Блинкен рекли су ми да ће радити на испоруци авиона Ф-16 Турској. Ако обе стране – и руска и украјинска – прихвате нашу понуду да будемо посредници у преговорима, радо ћемо је прихватити", кажа Реџеп Тајип Ердоган.

Када Шведска после два века војне неутралности постане 32. НАТО чланица, у Вилњусу се тумачи, Русија неће имати неконтролисани приступ Атлантику. Свих пет нордијских земаља биће део савеза, а у Хелсинкију већ сутра са лидерима Финске, Шведске, Норвешке, Исланда и Данске разговараће амерички председник.