Технолошки рат Кине и САД око чипова - Пекинг забранио производе америчке компаније "Мајкрон"
Власти у Пекингу донеле су одлуку да забране коришћење чипова које производи америчка компанија "Мајкрон" у критичним пројектима информатичке инфраструктуре. То се сматра првим противударцем Кине у технолошком рату око чипова између две супер силе, који су иницирале САД.
Власти у Пекингу 21. маја су донеле одлуку да забране коришћење чипова које производи америчка компанија "Мајкрон" у критичним пројектима информатичке инфраструктуре у земљи због забринутости за сигурност уређаја и компјутерских мрежа у које се они уграђују, и шире, кибернетску безбедност државе.
То би у пракси могло да значи да ће домаће компаније из области енергетике, транспорта и финансија, попут банки и берзи, које користе опрему која садржи "Мајкронове" производе бити кажњене новчано или забраном пословања.
То је први пут да је кинеска влада увела неку врсту санкција против једног америчког произвођача чипова.
Узвратни ударац?
Медији на Западу сагласни су у виђењу да је реч о узвратном ударцу или освети за технолошке санкције које су Сједињене Америчке Државе увеле против Кине, када су прошле године донеле закон којим се забрањује продаја кинеским компанијама чипова новијих генерација и опреме за њихову производњу који садрже технолошка решења америчког порекла.
Санкције Вашингтона, пошто предвиђају кажњавање економских субјеката који продају чипове, технологије и знања везана за њихов развој и производњу који садрже америчке патенте, односе се не само на домаће компаније, већ и на субјекте из било које друге земље који праве чипове и опрему који се ослањају на техничка решења која су изумеле америчке компаније.
То практично значи да ни највећи светски произвођачи логичких и меморијских чипова, тајвански "ТСМЦ" и јужнокорејски "Самсунг електроникс" и "СК Хајникс", као и јапанска "Киоксија" и други, не смеју да у Кину извозе своје производе јер они делом садрже америчка достигнућа.
Та далекоисточна предузећа, међутим, имају велики удео на кинеском тржишту, па њихово повлачење из пословања са кинеским компанијама представља озбиљан ударац за технолошки, економски и војни развој најмногољудније земље света, пошто она сама (још увек) не производи чипове најсавременије генерације, чија су кола промера пет, односно три нанометра и који се користе у серверима и супер компјутерима велике моћи.
Отуд, разумљиво је тумачење да је одлука власти у Пекингу да ограниче пословање "Мајкрона" у својој земљи, реципрочна мера и нова ескалација у тзв. "технолошком рату" између две суперсиле, који је иницирао Вашингтон у настојању да омете раст кинеске економске и војне моћи.
Кинески аргументи
Интересантно је, међутим, да поједини кинески медији негирају ту оцену, тврдећи да прави мотив владе за поменути поступак јесте технички проблем у моделима чипова које производи "Мајкрон".
По њима, ради се о дефекту који оставља могућност за хаковање, односно, гашење или шпијунирање уређаја чији се рад заснива на тим чиповима. Реч је, дакле, тврде кинески аналитичари, искључиво о проблему безбедности компјутера и опасности која прети машинама којима ти компјутери управљају, базама података или мрежи рачунара, а не о политички мотивисаној одлуци.
Та тврдња се поткрепљује чињеницом да Пекинг није посегао за казненим мерама против других америчких компанија које продају сличну врсту производа у Кини ("Вестерн диџитала" и Интела") и податком да "Мајкрон" у Кини држи само 11,8 посто тржишта чипова контролора, што је знатно мањи удео од оног који поседују јужнокорејске и јапанске компанија, које такође припадају војнополитичком блоку које предводе САД, односно, долазе из држава које намеравају да се у технолошком санкционисању Кине придруже Вашингтону.
Агресивни лобиста?
"Мајкрон" је прошле године приходовао 5,2 милијарде долара у Кини, укључујући Хонгконг, што је чинило укупно 16 одсто његове укупне зараде. Гледано без тог града, бивше британске колоније који има извесну аутономију, "Мајкрон" је у Кини остварио 11 посто својих укупних прихода (3,3 милијарди долара).
Та компанија, са седиштем у америчкој држави Ајдахо, по обиму је 13. произвођач чипова на свету и вредна је близу 75 милијарди долара. У Кини, у граду Хси Ану, поседује фабрику која је почела са радом још 2007. године и која је пре пандемије запошљавала око 2.000 радника.
Њени стручњаци тврде да (за сада) не очекују да ће одлука владе у Пекингу снажно погодити компанију, будући да су њене највеће муштерије страна предузећа која имају производне капацитете у Кини, међу којима и "Епл", а не кинеске државне и друге компаније које су директно укључене у изградњу виталне информатичке инфраструктуре. Чипови "Мајкрона" у Кини, дакле, углавном се уграђују у паметне телефоне и личне рачунаре, а не у сервере.
Упркос томе, вредност деоница компаније пале су за нешто више од пет одсто након саопштења кинеске владе.
Колику ће штету она претрпети у Кини, наравно, зависиће од дефиниције критичне информатичке структуре коју усвоје кинески администратори.
"Мајкрон" је, иначе, недавно објавио да намерава да уложи 3,7 милијарди долара у усавршавање процеса за производњу чипова у Јапану, где је, у граду Хирошими, пре само шест месеци отворио нову фабрику.
Ти потези су у складу са политиком економског одвајања од Кине и већег међусобног технолошког повезивања САД и њених војнополитичких савезника у Источној Азији у области производње полупроводника коју спроводи Вашингтон, а која би требала да омогући стварање стабилних ланаца снабдевања драгоценим чиповима и умањи или неутралише губитке америчких, тајванских, јужнокорејских и јапанских предузећа који ће настати услед ограничења извоза у Кину.
И док "Мајкрон", чини се, покушава да направи заокрет из Кине ка Јапану, кинески медији га критикују као компанију манипулатора, која већ деценијама ремети пословање својих конкурената из других земаља и регија, попут Јапан и Тајвана, лобирањем код владе у Вашингтону да се против њих уведу санкције и врше дипломатски притисци.
То може бити знак, да упркос тврдњама да је забрана за коришћење чипова те компаније у битној информационој инфраструктури коју је донело владино тело који анализира безбедност информационих мрежа чисто техничке природе, "Мајкрон" ипак био посебно изабран за инспекцију и из других мотива.
Коментари