Јесу ли директни преци краља Чарлса били робовласници

У најновијем чланку, новинар Гардијана позива се на истраживање Десире Батист, на чијој интернет страници сазнајемо да ради као консултант Лондонске бискупије у истраживању о трговини робљем у доба колонијализма преко Атлантског океана.

Батист и Гардијан тврде да поседују документ Краљевске атлантске компаније из 1686. године, који доказује да је капетан једног од њених бродова добио налог да преда две стотине робова власнику плантаже у Вирџинији Едварду Портеусу.

Скоро два века касније директна потомкиња тог робовласника Франсис Дора Смит удаће се за 13. ерла од Стратмора Клода Боуз-Лајона, прадеду краља Чарла Трећег по женској линији, пошто је реч о родитељима његове баке, шкотске аристократкиње која је, удајом за краља Џорџа Шестог постала и остала запамћена као "краљица мајка“.

Треба указати на то да је робовласник Едвард Портеус од актуелног британског краља одвојен чак 10 колена што их ни правно, ни биолошки више не чини сродницима.

Такође, имовина Боуз-Лајона, који су временом осиромашили, не игра никакву улогу у данашњем богатству краља Чарлса или куће Виндзора.

"Краљ Чарлс питање робовласништва сматра ужасавајућим злочином“

Бакингемска палата одговорила је на питање Гардијана за коментар поводом овог истраживања, истакавши да је краљ Чарлс питање робовласништва узима "изузетно озбиљно“ и да га сматра "ужасавајућим злочином“.

Лист истиче да се друга "потомкиња“ ове лозе Сара Мулајли, која је на челу лондонске бискупије, јавно извинила због породичних грехова из прошлости.

Гардијан истиче да је Десире Батист на основу свог истраживања написала и позоришни комад у којем један од главних ликова позива краља Чарлса да се извини због "институционалних и породичних веза монархије са робовласништвом“.

Лист цитира и професора Тревора Бурнарда са Универзитета у Халу, који оцењује подршку краља Чарлса истраживању историје робовласништва као охрабрујући потез.

Основано удружење "Потомци ропства“ 

Недавно је део потомака робовласника из редова британских аристократа основало удружење "Потомци ропства", с циљем да се настави истраживање ове теме, али и да се британска влада наведе да се јавно извини и понуди новчане надоканде потомцима робова.

Међу члановима тог удружења су Чарлс Гледстон, рођак краља Чарлса и директни потомак британског премијера из викторијанске ере Вилијама Гледстона, као и знатан број левичара новинара из редова британске аристократије, међу којима је и некадашња дописница Би-Би-Сија Лора Тревелијан.

Идеја да модерне државе треба не само да упуте званично извињење потомцима робова већ и да их материјално обештете, део је неомарксистичке критичке теорије расе, која последњих година добија на замаху, пре свега у Сједињеним Државама, али и у Британији на крајње левом делу политичког спектра.

Извињење и/или репарација

Тако је током традиционалних питања за премијера, која посланици постављају сваке среде, лабуристкиња Бел Рибеиро-Ади покренула управо питање извињења и репарација.

Премијер Риши Сунак одбацио је ту могућност.

"Не треба да бежимо од историје, већ да се усреdсредимо на разумевање свих делова њеног мозаика. Треба да радимо на укључењу и разумевању свих грађана у друштво, без обзира на порекло“, истакао је британски премијер.

Но, ова размена у британском парламенту крије много дубљу недавну контроверзу него што се то на први поглед чини.

Пре кратког времена лидер лабуриста сер Кир Стармер суспендовао је Дајан Абот, која у посланичким клупама од 1987. године где заступа грађане североисточног Лондона.

Тај потез одговор је на писмо, које је Дајан Абот написала за Обсервер, недељно издање Гардијана, у којем оцењује да су Јевреји, Ирци и британски номади "свакако жртве предрасуда“, али да то "није прави расизам“.

То није први коментар Дајане Абот, који не само јеврејске организације већ и шира јавност оцењују као антисемитске.

Рутински антисемитизам у редовима најлевљег дела лабуриста довео је до смене Џеремија Корбина са чела странке.

Зато питање Бел Рибеиро-Ади премијеру Сунаку треба схватити као поруку целом парламенту, али и јавности, да Дајан Абот није сама у својим ставовима од којих је један да људи беле пути не могу бити жртве расизма.

Критичка расна теорија прави је лакмус тест за дубину идеолошких подела на англосаксонском Западу.

Велики део интелигенције пореклом из Африке све страсније заступа то виђење света.

Аналитичари оцењују да друштвени ломови, који су постали очигледни током протеста поводом убиства Џорџа Флојда у САД, постају све изразитији.

Крунисање британског краља је зато права прилика да различите идеолошке струје у друштву наратив, а самим тим и пажњу јавности, скрену на своју страну.

Не треба сметнути с ума ни чињеницу да је аболиционистички покрет настао управо у Британији 1772. године.

Повод је био "случај Самерсет“ – судска одлука о ослобађању одбеглог роба уз образложење да "ропство не постоји у енглеском грађанском праву“.

Британија је ставила ван закона и читаву међународну трговину робљен још 1807. године пресрећући стране бродове са робљем и ослобађајући их.

Коначно, Британија је прва земља у свету која има Закон против модерног ропства, усвојен 2015. године.