Досељавање стручне радне снаге у Немачку – шта се мења

Немачкој недостаје стручна радна снага из области неге, информационих технологија, али и добри мајстори и логистичари. Према савезној Агенцији за запошљавање, у Немачку мора да се досели 400.000 стручњака годишње и морају ту остати да би тржиште рада било стабилно. А године 2021. било их је само 40.000. Када тзв. беби-бум генерације рођене шездесетих година оду у пензију, проблем ће се заоштрити.

Како би се омогућио заокрет, немачка влада је себи зацртала циљ да створи "најмодернији досељенички систем у Европи" – како је то још прошлог новембра формулисао министар рада Хубертус Хајл. "Нама су многе земље конкуренција за паметне главе и вредне руке. Немачко благостање обезбеђује се тако што добијемо праву радну снагу", изјавио је Хајл.

Влада је сада одобрила нацрт новог закона о досељавању стручњака. Он спада у реформе које је пре три године покренула претходна демохришћанско-социјалдемократска влада.

Министарка унутрашњих послова Ненси Фезер је на презентацији нацрта била задовољна: "Данас је добар дан за Немачку као економско подручје, и за модерну и разнолику земљу." Она је такође више пута нагласила до које мере су важни отвореност према свету и култура добродошлице у Немачкој, како би се и стручњаци и њихове породице у Немачкој осећали добро.

Шта је закључено?

Нацрт закона требало би да отвори могућности за стручњаке из земаља које нису чланице Европске уније да живе и раде у Немачкој. Убудуће би требало да постоје три начина да се дође у Немачку: признавање квалификација и диплома, као што је и до сада било могуће, потом дозвола за стручњаке с радним искуством, као и за људе са потенцијалом, али без потписаног уговора о запослењу.

Планирано је да већи број људи добије такозвану "плаву карту" Европске уније, пошто је оборен ниво дохотка који је за њу потребан. Та "плава карта" важи у Немачкој десет година.

Људи с факултетским дипломама могу да допутују у Немачку без знања језика и без уобичајеног институционалног проверавања да ли за радно место за које су заинтересовани већ постоје кандидати из Немачке или Европске уније. Да би се искључила нелојална конкуренција, ти стручњаци морају имати доходак изнад одређеног нивоа.

Сада је доња граница снижена. До сада је странац морао у уговору о раду да има најмању годишњу суму од 58.400 евра, док је у дефицитарним занимањима она била мања: 45.552 евра. Стручњаци информационих технологија могу и без завршеног факултета да добију "плаву карту", ако поседују радно искуство на академском нивоу.

Правила за Западни Балкан

Осим тога, нацрт закона дозвољава и промену бранше, па ће досељеници моћи да обављају сваки стручан посао. На пример, ауто-механичар ће моћи да нађе посао као логистичар.

Додатно правило важи за људе из балканских земаља. Досадашња регулатива за те земље је важила до 2023. Годишњи контингент за шест земаља сада је 50.000 и тиме је удвостручен.

Поред тога, нацрт закона предвиђа мање препрека приликом признавања иностраних квалификација и диплома. До сада је процес признавања трајао веома дуго. Према новим правилима, људи више неће морати да подносе захтев за признавање својих диплома у Немачкој, ако имају најмање две године радног искуства и ако је њихова квалификација призната у држави из које долазе.

"Та промена ће значити мање бирократије и тиме краћу процедуру", рекла је Фезерова у Берлину.

То правило ипак важи само за стручну радну снагу која има доходак изнад одређене границе. Али, и за оне који су испод те границе важи ново правило: они ће имати партнерски однос са послодавцем у процесу признавања квалификација. Тако ће већ моћи да дођу у Немачку и да почну да раде још док су њихови докази о квалификацијама у процесу провере.

Према нацрту закона, биће уведена и такозвана "карта шанси" која се заснива на систему бодовања. Људи могу једну годину да дођу у Немачку да траже посао. Претпоставка је инострана стручна или факултетска диплома.

Критеријуми за добијање те карте биће познавање немачког и/или енглеског језика, старосна доб, радно искуство, веза с Немачком и потенцијал партнерке и партнера који се досељава с носиоцем карте. Осим тога, људи који су у поседу ове карте, моћи ће да раде 20 сати недељно ван струке док траже посао у струци. И пробни рад је дозвољен.

"Учинићемо Немачку атрактивнијом за паметне главе из света. Широм света ћемо активно рекламирати Немачку као усељеничку земљу", закључила је Фезер на конференцији за штампу у Берлину.

Критика и жеље

Опозиција је критиковала нацрт закона. "Досељавању у критичне бранше и експлоататорским односима мора се одлучно супротставити уместо да се то повећава", каже експерт за тржиште рада Левице Сузане Фершл.

Заменик шефа посланичког клуба конзервативних демохришћана Херман Грехе критикује владин нацрт закона, јер "не доприноси нимало делотворно" томе да више добро квалификованих људи дође у Немачку. Према њему нису важна нова правила, већ боља пракса.

"Ако хиљаде квалификованих људи који желе да дођу у Немачку месецима чекају визу или признавање својих квалификација, потребно нам је коначно више запослених у нашим представништвима у иностранству, а не нова правила о бодовању", каже Грехе.

Герд Ландсберг из Савеза општина и градова рекао је за лист Рајнише пост: "Ако информатичар из Пакистана или Индије мора да чека месецима док не добије термин за визу у конзулату, он ће онда напослетку изабрати другу земљу да се усели у њу." Ландсберг зато захтева брже, дигитализоване процедуре добијања визе, пошто све индустријске земље желе да привуку најбољу стручну радну снагу.

Председник Централног савеза немачких занатлија (ЗДХ) Јерг Дитрих опомиње да ни најбољи закон не вреди без примене. Сматра да процедура за досељавање стручне радне снаге мора бити радикално поједностављена смањењем бирократских препрека и убрзањем управног поступка.

Немачка Агенција за запошљавање указује да земљи недостаје консеквентна дигитализација. Скоро пола званичних дописа институција надлежних за иностране послове још стижу у облику писма или факса, каже Ванеса Ахуја, директорка за иностране послове Агенције. Додаје да би било пожељно да све "стопроцентно иде дигитално". Управо то, према стручњацима из других држава, Немачкој недостаје.