Тенкови уместо аутомобила – мења се немачка индустрија, па и тржиште рада

У актуелној студији консултантске фирме ЕУ и Декабанке процењује се да ће "европске чланице НАТО у наредним годинама годишње улагати 72 милијарде евра у наоружање и тиме створити, односно обезбедити 680.000 радних места у Европи".

Сличне резултате доноси и истраживање консултантске фирме "Кирни". Ипак, тачан број потребне стручне радне снаге зависиће од нивоа издатака за одбрану. Ако европске државе у будућности издвоје два одсто свог бруто друштвеног производа (БДП) за одбрану, као што то налажу правила НАТО, до 2030. године недостајаће око 160.000 стручњака.

"Уз умерено повећање од 2,5 одсто БДП могло би да буде око 460.000 непопуњених радних места, а уз значајан пораст од 3 одсто чак до 760.000", наводе аутори студије Гидо Хертел и Нилс Кулвајн.

Посебно недостају стручњаци за вештачку интелигенцију и анализу велике количине података (биг дата).

Одакле ће доћи радна снага?

Произвођачи оружја, радарске технологије или преносних система за борбена возила не траже само нове раднике, већ и производне локације за очекивани прилив наруџбина.

Логично је посегнути за привредним гранама које су у кризи.

"Профитирамо од проблема аутомобилске индустрије", каже Оливер Дере директор баварске компаније "Хензолт" која производи високоефикасне радаре.

Високоефикасни радари се користе, рецимо у Украјини, за противваздушну одбрану. Један од њихових система може да открије чак и невидљиве, тј. стелт-бомбардере, попут америчког Ф-35, израђене од материјала који их чине готово невидљивим за радар.

Компанија већ преговара с аутомобилским добављачима "Континенталом" и "Бошом" о преузимању њихових радника, потврђује Дере.

У источнонемачком Герлицу, на граници са Пољском, концерн за производњу наоружања КНДС преузима фабрику произвођача возова "Алстом", која је требало да буде затворена 2026. године.

Концерн планира да преузме половину од 700 радника. У бившој фабрици возова производиће се делови и модули за тенкове "Леопард 2", "Пума" и "Боксер", а производња би требало да започне 2025. године.

Конкурентски "Рајнметал" такође се ослања на раднике из других сектора, у тој компанији један бивши стручњак за специјалне компоненте у нафтној индустрији сада производи цеви за тенкове у фабрици компаније у северној Немачкој, а једна бивша козметичарка лакира тенковске гранате.

Колико је лак прелазак у наменску индустрију?

Прелазак из цивилне у наменску индустрију није увек једноставан, указује Ева Брикнер у интервјуу за DW.

"То је могуће само за одређене позиције и уз стручне специјализације", каже консултанткиња специјализована за безбедносну и војну индустрију.

Додаје и да радник на производној линији у "Фолксвагену" може да пронађе посао у неким фирмама за производњу наоружања. Па и да развојни инжењер може да пређе у наменску индустрију након одређеног периода прилагођавања.

Али то није могуће за сва занимања, на пример за специјалисте продаје или набавке, упозорава Брикнер.

Ханс Кристоф Ацподијен, главни директор Савеза безбедносне и војне индустрије, истиче да је у многим фирмама за производњу наоружања обавезна безбедносна провера запослених, што како каже, може да потраје.

"Тренутне процедуре за одобравање тих дозвола нису довољно брзе како би омогућиле брзо прилагођавања радника", каже он за DW.

У тој процедури велику улогу игра такозвана листа држава. Наиме, немачко Министарство унутрашњих послова има списак земаља које представљају безбедносни ризик.

На том списку су Авганистан, Кина, Вијетнам, Ирак, Иран, Сирија, Русија и бивше совјетске републике. Дужи боравак у некој од тих земаља може да буде препрека за запошљавање у наменској индустрији.

Амерички стручњаци долазе у Европу?

Европа неће моћи брзо да пронађе довољно стручне радне снаге и менаџера за потребе наменске индустрије. Ту би у помоћ могли да стигну они из САД-а, каже Ева Брикнер.

"Трамп је најавио смањивање издатака за истраживачке институте и универзитете, што отвара прилику за Европу", објашњава Брикнер.

Сједињене Државе су до сада с елитним универзитетима и великим издацима за истраживања привлачиле врхунске стручњаке из читавог света.

"Али ако се та средства смање, Европа може да каже, 'ми ћемо бити мотор иновација и привући ћемо талентоване људе'", сматра Брикнер.

Истиче да већ добија упите из САД, неким стручњацима није продужена Зелена карта, а неки осећају да више нису цењени у Сједињеним државама.

"Многи се питају да ли желе да подржавају нови амерички политички и геополитички смер. То је велика прилика за Европу и требало би је искористити", истиче Брикнер.

Који профили још недостају?

Према мишљењу Еве Брикнер, наменска индустрија мора да пронађе нове начине за привлачење радне снаге. Између осталог, сматра да би више жена на водећим позицијама у индустрији којом доминирају бивши војни официри могло да донесе позитивне промене.

Нилс Кулвајн из консултантске фирме "Кирни" упозорава да дигитализација мења профил тражених радника.

"Стручњаци за ИТ, вештачку интелигенцију и аналитику података изузетно су тражени, али их нема довољно", објашњава Кулвајн.

Ева Брикнер истиче да ће компаније у будућности морати да предузму још нешто како би привукле потребне стручњаке.

"Сигурна сам да ће морати да повећају понуђене плате како би били конкурентни на тржишту рада", закључила је Брикнер .