Амерички међуизбори – шта би у спољној политици донела нова већина на Капитол хилу
У САД се одржавају такозвани "међуизбори", односно избори за Конгрес и Сенат на половини председничког мандата. Дешавају се у историјски и геополитички изузетно сложеном тренутку па их неки проглашавају преломним и историјским. Онима који мисле да се промена већине на Капитол хилу може значити и више пажње према питању КиМ, саговорици емисије "Такoвска 10" не очекују веће прoмене у оријентацији Вашингтона. Истичу да она у случају победе републиканца може бити и радикалнија имајући у виду доминантну струју неоконзервативца.
Евентуална победа републиканаца у међуизобрима могла би да буде последњи знак на који бивши председник Доналд Трамп чека да би објавио своју кандидатуру за изборе 2024. године. Сама кандидатура и могућност да победи актуелног председника Џозефа Бајдена са прилично лошим тренутним рејтингом отвара нове пукотине у америчком друштву, али, неки сматрају, и да би имала и огроман утицај на глобалну политику.
С друге стране, није мало оних који сматрају да су ови избори тек уобичајена провера "пролазног времена" актуелног председника и да се америчка политика, ни унутрашња ни спољашња неће много мењати.
Колумнисткиња "Недељника" Љиљана Смајловић не види по чему би ови амерички међуизбори били историјски.
"Само се провлачи теза да ће глас за републинаце донети пропаст државе. Ако републиканци добију већину по старом обичају престаће истраге о члановима Сената из редова те странке и кренуће одмазда и покушај избацивање кључних људи демократа из конгресних одбора, али се суштнски политика неће мењати", наводи Смајловићева.
Иван Вујачић, бивши амбасадор СРЈ у САД и професор на Економском факултету и Факултету полтичких наука Универзитета у Београду наглашава да су међуизбори у САД рутинска ствар.
Странка актуелног председника редован губитник међуизбора
Указује на то да по правилу мање бирача гласа на њима у поређењу са председничким као и да је 36 од последњих 40 међуизбора странка из које је актуелни председник их је изгубила.
"Више се ради о оспоравању Бајденове победе 2020. године од стране Трампа који до тада није виђена. Уколико би сви републикански кандидати за тужиоце и гувернери у разним савезним државама дошли на функције и оспоравали поново избор Баједена. Рутински би било да све уколико се ово не деси", објашњава Вујачић.
Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност сматра да би чудо било да демократе да задрже већину у Конгресу. "То ће им бити опомена и подстрек Трампу да објави своју председничку кандидатуру за 2024. годину".
Сматра да се у случају победе републиканаца неће мењати политика према Украјини.
"Од почетка рата у Украјини све резолуције о вези са помоћи Украјини и санкцијама Русији доношене су заједнички са демократама. Можда ће републиканци мало више да коче и више да се разговара". Суштина је, према Рајићевим речима, да су неоконзевативици међу републиканцима још склонији интервенционизму него демократе. Додаје да је могуће је да на том питању видимо радикалније одлуке.
Вујачић наглашава да је амерички председник суверен у вођењу спољне политике додајући да је републиканци не споре.
Љиљана Смајловић подсећа да је 2016. када је Трамп постао председник прве две године године мандата није било промена у Стејт департменту. "Политика према овом делу света није се мењала до појаве Ричарда Гренела и његовог повратка са функције амбасадора у Немачкој".
Слаже се са саговориницима да би републиканци били још радикаланији у спољној политици.
"Када је Украјина у питању, 'републиканци су већи крсташи од демократа'. Довољно је да у Ирану неко узвикне ''смрт Америци' одмах би пожелели да крену у рат са Техераном. Кад кажу да 'неће Бајден од нас добити бланко чек за Украјину', треба се сетити 2006. када су демократе освојиле већину, а следеће године су Џорџу Бушу изгласале највећи ратни буџет", каже Смајловићева.
Животне теме важније за грађане САД
Наглашава да је према Галуповом истраживању спољна политика у другом палну грађана САД. "Показало се да су главне теме инфлација, образовање абортус а не Украјина, Кина и спољнополитичке теме. Ови избори у свету се прате јер влада страх од повратка Трампа на власт", додаје колумнисткиња "Недељника".
Оно што би могло да се деси ако већину добију републиканци, Вујачић илуструје вицом да Конгрес не ради ништа а да потом претерано реагује. "Оно што републиканци могу је да учине је да гласају да се обустави финансирање администрације, али да то може да се окрене против њих, да их јавност види као оне који раде против земље", додаје Вујачић.
Рајић каже да у политици САД од 2016. године ништа није редовно, када је непрофесионални полтичар постао председник.
"Против Трампа у Републиканској странци су неоконзервативци који су свесни да без њега нема победе. Трамп је довео нове бираче, разочаране демократама. Питање је да ли се две струје могу удружити", наглашава Рајић.
Вујачић каже да демократе од Бајдена засад немају бољег кандидата за изборе 2024. али да и Трамп и Бајден имају низак рејтиг у америчкој јавности.
Шта би било са дијалогом Београда и Приштине
На питање да ли би Београд и Приштина победом републиканца добили више времена за коначан споразум, Смајловићева каже да не очекује ни да ће се ту било шта мењати са чиме се слаже и Вујачић, бар не у наредне две године.
"Европа води Бриселски процес, а Американци могу једино могу да притисну и погурају када треба нешто да се потпише", констатује некадашњи амбасадор Србије у САД.
Рајић указује на то да уколико би Бајден поново био изабран пошто би му то био и последњи мандат, можда би се могао очекивати неки заокрет.
Наглашава да Србија у Конгресу има респектабилан кокус међу којима су и републиканци и демократе.
Вујачићу се чини да је Србија већ "заиграла" не републиканце а у кокусу су присутне обе стране. "То није група за лобирање, већ они који ће видети и представити нашу страну са разумевањем", закључује Вујачић.
Коментари