Сви на море, цунами носача авиона – од Де Гола, Принца од Велса до Садата и Насера
Индија, Кина, Турска и Јапан представили су, током претходних месеци, нове или мало модификоване носаче авиона, чиме је укупан број оваквих бродова на свету достигао 47. Највише носача авиона и хеликоптера имају Сједињене Државе – 20. У последње четири године, широм света, изграђено је шест носача авиона. Индија је управо у употребу пустила први носач авиона саграђен у домаћим бродоградилиштима, 262 метра дуг "Викрант".
Само два месеца након што су Кинези поринули носач авиона "Фуџијан", највећи и најскупљи ратни брод у историји те државе, Американци су у Њупорту почели изградњу новог "Ентерпрајза" – трећег суперносача авиона из класе "Џералд Форд".
Девети ратни брод и трећи носач авиона који ће носити име "Ентерпрајз" ће, када буде готов, бити дуг 337 метара и моћи ће да понесе деведесет борбених авиона и хеликоптера. Нови носач авиона ће у употребу ући 2028. године, а неку годину касније и следећи из класе "Џералд Форд". Уговор о изградњи ова два брода закључен је по "дисконтној" цени од 24 милијарде долара, што је Пентагон представио као уштеду од око четири милијарде долара.
Изградња ова два брода, суштински, представља одговор на кинески програм "003" који, осим већ поринутог "Фуџијана", предвиђа изградњу још три брода ове класе, пре него што и званично буде покренут пројекат "004", депласмана 110.000 тона, који ће моћи да понесе око 100 борбених летелица.
Амерички извори наводе да је израда првих делова овог брода почела још 2017. године, те да ће у употребу ући отприлике у исто време као амерички "Ентерпрајз".
Сједињене Државе имају на располагању укупно 11 суперносача авиона и девет носача хеликоптера, што их чини најозбиљнијом поморском силом на свету.
Јапан се враћа на море – "Кага" поново плови
Војно јачање Кине довело је до готово моменталне реакције у Јапану, који је после деценија уздржаности, одлучио да носач хеликоптера "Изумо" претвори у носач авиона, па су крајем 2021. године на палубу тог брода слетела два америчка вишенаменска авиона Ф-35Б.
То је, после 75 година, први пут да неки авион слети на јапански носач авиона или полети с њега. Модификација овог брода биће у потпуности окончана за две године, негде у време када ће и кинески "тип 003" бити спреман за акцију.
"Изумо", највећи јапански ратни брод изграђен после Другог светског рата, био је првобитно пројектован као носач хеликоптера, у складу са јапанским законима којим је суштински забрањена производња офанзивних војних система.
Дуг 248 метара, "Изумо" је други највећи носач авиона изграђен у Јапану. Двадесетак метара дужи "Шинано", који је у ствари био модификовани бојни брод класе "Јамато" потопила је америчка подморница крајем 1944. године, свега десетак дана пошто је уведен у службу ратне морнарице.
Власти у Токију ће, такође, у носач авиона претворити и други брод ове класе – "Кагу", који је, пре него што је потопљен код Мидвеја, учествовао у нападима на Перл Харбор и Дарвин у Аустралији.
Јапан има још два носача хеликоптера названих "Исе" и "Хијуга".
"Краљица Елизабета" и "Принц од Велса", пловидба у империјалну илузију
Најновији британски носач авиона "Принц од Велса" већ је недељу дана усидрен у луци Солент, пошто се три милијарде вредан брод поново покварио, непосредно пошто је запловио према обалама Северне Америке.
Још једном, "Принца од Велса" је зауставио непоуздани мотор, који од почетка пројекта прати брод који носи једно од најславнијих имена у британској ратној морнарици.
Уместо њега, пут Америке кренуће "Краљица Елизабета", први носач авиона из класе депласмана 65.000 тона, замишљеног да врати империјалну славу флоти њеног краљевског величанства.
Иако је "Краљица Елизабета" имала драматично мање техничких проблема од "Принца од Велса", била је део контроверзног "показивања мишића" у Јужном кинеском мору прошле године, после којег је амерички министар обране Лојд Остин рекао да би британска морнарица била од "веће помоћи у другим деловима света".
Британска влада се, након тог догађаја, обрушила на медије наводећи да су претерано пажњу посветили не толико важном делу Остинове поруке, али је цела ствар легла на место неколико дана касније када је Обзервер објавио текст под насловом "Пловидба у империјалну илузију". Суштински, пратећи бродови носача авиона покварили су се током пловидбе ка Далеком истоку, па су "Краљицу Елизабету" поред кинеских база "чували" амерички разарач и холандска фрегата.
Како су "Севастопољ" и "Владивосток" постали "Садат" и "Насер"
Француска на располагању има један прави носач авиона, који се наравно зове "Шарл де Гол", као и још три мања носача класе "Мистрал", који је својевремено био предмет једне од највећих војно-политичких контроверзи у новије доба.
Француска и Русија су 2011. године закључили уговор о испоруци два носача хеликоптера ове класе за 1,2 милијарде долара, али је уговор раскинут четири године касније због руског упада у Украјину.
Планирано је да "Владивосток" и "Севастопољ", како су названи, буду испоручени Русији до краја 2015. године, што се није догодило, па су ова два брода, после сложених и на тренутке напетих преговора, за безмало 600 милиона евра продати Египту, који је, истовремено, од Руса купио опрему и хеликоптере за ове бродове.
Египатски носачи хеликоптера, "Анвар ел Садат" и "Гамал Абдел Насер" опремљени су руским хеликоптерима "камов".
Француска ратна морнарица у наоружању има три оваква брода, али су аналитичари, после серије напада Хезболаха на израелске фрегате 2005. године, јасно упозорили да пловила класе "мистрал" немају шта да траже у ратним зонама без озбиљне подршке других бродова.
Аустралија, Италија и Јужна Кореја имају по два носача хеликоптера, Русија, Шпанија и Тајланд по један.
"Викрант" – неустрашиви понос индијске флоте
"Ово је историјски дан и огромно достигнуће", рекао је индијски премијер Нарендра Моди у петак, приликом увођења у наоружање првог носача авиона који је Индија самостално изградила.
"Викрант", или "Храбри" дуг је 262 и представља део индијске стратегије да се одбрани од растуће моћи Кине у овом делу света. Пре "Викранта", Индија је у наоружању имала носач авиона "Викрамадитија" који је купљен у Русији 2004. године за одбрану индијских територијалних вода и пре свега Бенгалског залива.
Нови носач авиона највећи је ратни брод икада изграђен у Индији и може да носи 30 борбених авиона и хеликоптера. За сада, на палуби ће се налазити руски "миг-29К", али власти у Делхију озбиљно размишљају о набавци француских "рафала М" или америчких "Ф-18 суперхорнета".
Коментари