Нелегална трговина кућним љубимцима, сурови бизнис који доноси зараду од триста милиона евра годишње

Превозе се најчешће ноћу, са лажним или фалсификованим пасошима, невакцинисани, скривени у пртљажнику аутомобила, камионима или, у великим торбама, возом, па чак и авионом. То је начин на који нелегално  у Италију и друге европске земље стиже велики број младунаца, путујући и по 12 сати.

У Италији се продају одгајивачима, продавницама животиња или приватним власницима који желе да плате мању цену за пса. Све чешћа је и купопродаја преко интернета. То је прави бизнис који доноси зараду и до 300.000.000 евра годишње.

Младунци који у Источној Европи могу да се купе за 30 евра у Европи се продају и 20 пута скупље, нарочито када се земља порекла из Источне Европе претвори у Западну Европу. Око 50 одсто младунаца угине током пута или по самом уласку у Европу, а тако високе цене компензују губитак продаваца.

Младунци се рађају у приватним домаћинствима или чак у правим фабрикама младунаца у којима се мајке држе у малим кавезима само за репродукцију, уз врло мало хране и воде.

Младунци тако бивају одвојени од мајке са 30-40 дана и транспортовани у Европу без икакве здравствене контроле. С обзиром на тако рано одвајање од мајке, они касније имају пуно проблема са здрављем, имуносистемом, а не тако често иду и страдају због болести од којих нису вакцинисани.

Куда иду и одакле долазе младунци

Италија је, заједно са Француском, Шпанијом и Холандијом, земља где се завршава путовање недужних животиња које најчешће стижу из Мађарске, Пољске, Чешке, Словачке, Румуније и, у нешто мањем броју, из Србије.

Одгајају се у тзв. Puppy mills, интензивним одгајалиштима у којима измучене мајке доносе на свет нове младунце као на фабричкој траци. И мајке и штенад тамо се држе у нехуманим условима а штенад потом, у такође ужасним условима, преносе нелегално у Европу.

Најтраженије расе

Расе које се најчешће виђају у нелегалној трговини су мали пси: бигл, пинч, јоркширски теријер, булдог и чивава, али и јазавичари. Кад стигну у Западну Европу израђују им се лажни пасоши у којима пише да су ту рођени. Не тако ретко се лажира и педигре, као и то да су вакцинисани.

Трговина штенцима на интернету

Ширењем нових технологија, штенад се илегално продаје и преко интернета. Стога, увек морате бити веома опрезни када видите рекламе на интернету које нуде продају животиња.

У тим, могуће лажним огласима, нема свакако назнака да су штенци увезени. То је још једна препорука да се усвајају остављене животиње, а не да се купују преко интернета.

Болесни пси

Штенци укључени у илегалну трговину кљукају се лековима како би били мирни током путовања или се сакриле евентуалне болести по доласку у Европу. Лоше здравствено стање ће се на тај начин видети тек касније, када штенци буду већ продати купцима који о томе ништа не знају. Према истраживањима италијанских новинара, четири од десет тих љубимаца умре чак и пре петог рођендана.

Нажалост, ситуација је веома сложена и често су границе између законитог и незаконитог замагљене или су тешко препознатљиве људима који се не баве трговином.

Замислимо, на пример, обичну породицу која би хтела да купи штене и која се безбрижно обраћа одгајивачу или пет шопу. Већ неко време EU Dog Cat Alliance, која укључује око 90 организација за заштиту животиња, тражи акциони план од Европске комисије за ефикасну борбу против трговине расним псима из Источне Европе.  

Лична искуства

У разговору са једним брачним паром који живи у Италији, али велики део времена проводи у Србији одакле је супруга, сазнала сам да су желели да купе златног ретривера у Београду, јер је њихова цена у Италији око 1.500 евра.

Госпођа нам је рекла да се за то одлучила јер је тридесет година живела у Србији и да је остала свакако би ту купила пса. Није ни помислила да тако иде у сусрет нечем рискантном или илегалном.

Након што је контактирала с продавцем из Уба са свог италијанског броја, стигле су слике предивних штенаца које су по одласку у Уб и лично видели и одабрали штене. Штене је дивно изгледало, било је неговано и чисто. Продавац је чак, као у шали, рекао да би могли да направе бизнис и продају његове штенце у Италији, на шта се пар само насмешио и заћутао.

Пре одласка у Италију предато им је штене које је изгледало сасвим другачије, мршаво и прљаво, видно без снаге. Штене је коштало око 400 евра што је три пута мање него у Италији, са бугарским пасошем и са вакцинама које, по мишљењу госпође која познаје псе, нису биле довољне.

Одговор је био да је то у Србији пракса, да Србија не може да издаје пасоше који важе у Европској унији па из тог разлога издаје бугарске.

Нажалост, по самом преласку српско-хрватске границе штене је угинуло у рукама госпође. Супруг је окренуо кола, вратио се у Уб и предао преминуло штене продавцу тражећи му назад новац који је и добио.

Ова прича је само опомена да је потребно бити врло пажљив када се купује штене и добро испитати ко су продавци, какав је педигре животиње и где расту, да ли уз мајку, у којим условима, да не би проживљавали овако драматичне тренутке.