Владајућа партија у Јапану жељна нових олимпијских игара

Медијска прашина око дефицита који су проузроковале летње Олимпијске игре у Токију, које су биле одржане без присуства публике, једва да се слегла, но локалне власти у граду Сапору, највећем насељу на јапaнском острву Хокаидо, упркос томе не намеравају да одустану од кандидатуре за организацију зимске олимпијаде која је заказана за 2030. годину.

Њихов план да свој град сврстају у ред кандидата заједно са канадским Ванкувером и америчким Солт Лејк Ситијем ових дана изазива контроверзе, и због економских импликација које то може имати и због анксиозности да би политичка нестабилност у свету или нека нова епидемија могли да помуте снове о подстицању економије града и региона путем игара.

Олимпијада - минско поље 

Директни и индиректни трошкови олимпијаде која је прошле године одржана у Токију процењени су на преко 25 милијарди долара. С обзиром на то да током њеног трајања у земљу нису дошли страни навијачи, те да привреда није успела ни да убере плодове раста медијског интересовања за Јапан које је изазвала олимпијада јер земља није примала стране туристе ни у години пре ни после игара, олимпијада је у финансијском смислу била колосални промашај на којем се опекло пуно спонзора.

Ипак, та велика међународна смотра била је по одличјима далеко најуспешнија у историји јапанског спорта - такмичари из Земље излазећег сунца у своју ризницу унели су чак 58 медаља, 17 више од другог најбољег резултата свих времена.

Такође, Јапан је побрао и похвале за то што је ипак успео да приведе крају један тако сложен и логистички захтеван догађај у тешким епидемиолошким условима. Сам Токио, упркос свим проблемима који су претходили одржавању, као што су разни скандали и отпор уплашеног, невакцинисаног становништва доласку странаца, па и уопште одржавању игара, добио је пуно простора у светским медијима и неколико недеља практично уживао статус престонице света.

Аргументи за и против

Можда су ти спортски успеси и престиж разлог зашто је градска скупштина хладног Сапора, који се налази на острву Хокаидо, недалеко од Сахалина, у понедељак одбацила предлог посланика из редова Комунистичке партије и Грађанске мреже Хокаида да се одржи референдум на којем би се становници тог насеља од око два милиона душа изјаснили да ли су за или против кандидатуре за зимске игре, које би несумњиво осетно олакшале њихове новчанике кроз увећани локални порез.

Један од битних аргумената владајуће Либерално деморатске партије која има већину у градском парламенту и држи градску управу у својим рукама за то одбијање сам по себи је упитан - он гласи да референдум није потребан јер се народ већ изјаснио у анкети јавног мњења спроведеној почетком марта да је за кандидатуру.

Управо то је оно што изазива заједљиве коментаре опозиције и дела јапанских грађана на друштвеним мрежама. Не само што се анкете обављају на мањем узорку и у том смислу не могу да се пореде са референдумом, већ су ту поменуту, у којој је 52 одсто испитаника рекло "да" кандидатури, наручиле саме градске власти.

Такође, она је била одржана брзо након зимске олимпијаде у Пекингу, у тренутку када је становништво још увек било испуњено и националним и локал-патриотским заносом због успеха спортиста пореклом са Хокаидоа, па би било наивно сматрати да би сада, у условима када расту цене струје, горива и хране, оно имало исти поглед на игре.

Дакле, све од тога да је реч о само једној анкети а не континуираном истраживању јавног мњења, преко тога да њу није спровела релативно незаинтересована, неутрална институција попут неког универзитета или медија, до тога да се економска ситуација у свету и самом Јапану погоршава, је проблематично.

Поготову што су слични референдуми о оправданости кандидатуре за организовање олимпијаде у свету до сада најчешће доносили негативан исход.

Локалне власти у Сапору, који је расадник сјајних скијаша-скакача и клизача, међутим, верују да би их олимпијске игре коштале око 2,6 милијарди долара и да би инвестиције у инфраструктуру подстакле економију њиховог града и острва и буквално их преобразиле у много боље место за живот.

Оне најављују нове анкете јавног мњења ове године и тврде и да имају подршку привредних субјеката за свој план, као и да су спровеле потребна истраживања, чији резултати указују на корист од евентуалног одржавања игара. Анкета са почетка марта, заправо, је спроведена на узорку од читавих 10.000 становника Сапора, што није мало за једно истраживање јавног мњења.

Такође, са обзиром да је град већ намеравао да се кандидује за зимску олимпијаду 2026. (од чега је одустао због штете коју је 2018. причинио разорни земљотрес од којег је погинуло преко 40 људи) и да је процес консултација о томе започео још 2014, аргумент је и то да је планирање већ у поодмаклој фази. Наравно, претпоставка је да 2030. године неће постојати никаква епидемиолошка ограничења, те да ће и туризам процветати захваљујући олимпијади.

Сапоро је већ одржао једне зимске олимпијске игре и то сада већ далеке 1972. године, па би му обнова спортске и друге инфраструктуре добро дошла.

Остаје, међутим, велика сумња у вези реперкусија политичких блоковских подела, које се све више претачу и у економске поделе које коче трговинску и размену технологија. У источној Азији влада немала брига да би следеће велико светско жариште могао да буду Тајван, а оружани сукоб око њега сигурно би имао велике економске, па можда и војне последице по Јапан.

У време инфлације и велике неизвесности везане за будућност сипање огромних количина новца у догађаје који могу лако да постану жртва политичке нестабилности чини се врло ризичним, као бацање доприноса пореских платиша у рупу без дна, па је јасно зашто многи у Јапану, упркос љубави према великим међународним догађајима и домаћим спортистима, сматрају да парадигма о олимпијади као укупно позитивном догађају који доноси просперитет или бољитак треба да буде ревидирана.