Немачка, рекордан број политички и религиозно мотивисаних кривичних дела

Број заражених короном у Немачкој тренутно нагло опада, али показује се да је пандемија у 2021. години, према статистици која је представљена у уторак у Берлину, индиректно изазвала прави бум политички мотивисаног криминала.

Наиме, велики број евидентираних кривичних дела у вези је с протестима против корона-мера које је увела држава – од материјалне штете, преко кршења права на окупљање, па све до убистава.

Убиство због маске

Немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер (СПД) описала је убиство 20-годишњег радника на бензинској пумпи у месту Идар-Оберштајну у покрајини Рајнланд Палатинат као "стравичан врхунац".

Наводни починилац пуцао је у младића који је радио на пумпи зато што га је овај упозорио на обавезно ношење маске. Податке о статистици политички мотивисаног криминала министарка описује као "мерач интензитета друштвених сукоба".

Полиција је прошле године регистровала 55.048 прекршаја, што је повећање од 23 процента у року од само једне године и рекордан број од 2001, откако се води статистика. Нарочито је повећан број кривичних дела који Савезна управа криминалистичке полиције (БКА) води у категорији "не може се приписати".

Другим речима, то су сва дела која истражитељи не могу да окарактеришу ни као левичарска, ни као десничарска нити као кривична дела мотивисана верском идеологијом или мржњом према странцима. Таквих дела је више за скоро 150 одсто: било је око 8.600, а сада их је више од 21.000. Око 7.000 случајева повезано је с пандемијом короне, као и са савезним и покрајинским изборима у Немачкој.

Хетерогена, мешовита сцена

Председник БКА Холгер Минх описује тај криминални миље, који је са полицијске тачке гледишта често тешко проценити, као "хетерогену, мешовиту сцену". Људи у њој углавном су "критички настројени према држави, али су и против државе".

Имајући у виду демонстрације против корона-мера (које сада јењавају), посебно би требало споменути покрет тзв. "кверденкера". Ти десничари покушали су да искористи протесте у сопствене сврхе и да "успоставе везу с грађанско-демократским центром друштва".

То им, међутим, није значајнијој мери пошло за руком. Без обзира на то, и председник БКА и немачка министарка унутрашњих послова сматрају да је следећи налаз статистике најважнији: "Десничарски екстремизам тренутно је највећа претња нашем слободном, демократском друштву". И иако број таквих случајева благо опада, на њих са 40 одсто отпада највећи део свих кривичних дела.

Антисемитизам – "срамота за нашу земљу"

Министарка Фезер је "највише забринута" због злочина против Јевреја, који су порасли за 29 одсто и тако достигли нови максимум од преко 3.000 случајева. "Срамота је за нашу државу" то колико се и данас шири антисемитски говор мржње и презир према људима. И срамотно је "како су геноцид над европским Јеврејима умањили неки од оних који поричу постојање короне када су (на демонстрацијама) носили жуту звезду".

Критике због великог броја злочина који се не могу приписати ниједној групи, стижу од цивилног друштва. Класификација политички мотивисаног насиља није само питање статистике, каже експерт за десничарски екстремизам Пија Ламберти.

Миље оних који поричу корону "снажно се радикализовао" и показује "јасну спремност на употребу насиља", каже генерална директорка Центра за мониторинг, анализу и стратегију.

Споро расветљавање случаја

Ламберти уочава многе ствари које протесте против корона-мера повезују с десничарским екстремизмом. Под утиском масовног пораста броја злочина против Јевреја, она каже: "Поглед на свет у духу идеолошких завера уско је испреплетен с расистичким и антисемитским елементима." Све то угрожава људе који су "идентификовани као непријатељи".

Етрис Хашеми искусио је шта значи бити на мети расиста. Као преживели и рођак погинулих у нападу 19. фебруара 2020. у Ханауу (Хесен), каже да му недостаје то да полиција и политичари "увиде грешке". Тим отвореним питањима сада се иначе бави Анкетни одбор парламента покрајине Хесен.

Злочини произашли из рата у Украјини

За то се залаже и министарка унутрашњих послова Ненси Фезер, која је била посланица управо у хесенском парламент, пре него што је прешла у владу у Берлину.

"Мислим да можемо доста тога да постигнемо са Ненси Фезер", каже Хашеми, мислећи притом на борбу против расизма. Он пре свега велике наде полаже у акциони план против десног екстремизма који је покренула та социјалдемократска политичарка.

У међувремену, и министарка и безбедносне агенције морају да се позабаве новим феноменом – потенцијално политички мотивисаним насиљем који има своје порекло има у рату Русије против Украјине. Савезна криминалистичка служба региструје и та кривична дела у Немачкој.

У почетку их је било око 270 недељно, од којих је већина била усмерена против људи руског порекла, каже председник БКА Минх. Сада их је много мање. "Емоционална крива је ослабила", каже Минх. Међутим, то може да се промени у било ком тренутку .