Други марш Емануела Макрона, председника подељене земље

Eмануел Макрон освојио је други председнички мандат и водиће Француску још пет година. Пред њим је много изазова, а један од највећих су социјална и економска политика, сагласни су саговорници емисије Око – историчар др Војислав Павловић и др Леон Којен, универзитетски професор.

Војислав Павловић наводи да је тачна теза да је прво било чудо кад су десничари ушли у други круг избора, а они су временом почели да стално буду у другом кругу. И не само то – временом расте број људи који гласа за њих.

"То јесте екстремна десница, али сви који су гласали за Марин ле Пен нису сагласни сасвим са деловима њеног програма, многи су гласали из протеста јер се нису нашли у Макроновој политици, а нарочито они који су осиромашили за време његовог мандата", истиче Павловић.

Према речима професора Којена, занимљиво је оно што је и сам Макрон рекао у свом првом говору – да су за њега гласали и они који желе да блокирају Марин ле Пен.

"У првом кругу гласало је за њега неких девет милиона гласача, у другом кругу је опет гласало додатно девет милиона за њега, мање него у првом. Он је 50 одсто у другом кругу добио од људи којима није први избор. Марин ле Пен је добила пет милиона гласова више него у првом кругу", указује Којен.

Француска се поделила 

Истиче да оно што за Француску није уобичајено, а догодило се синоћ, јесте да је одмах било протеста у многим местима широм земље – Паризу, Лиону, Тулузу.

"Нешто није у реду са односом између оног што каже двокружни већински систем и стварног распложења народа. Француска је у једној врсти политичке кризе. Ако погледате први круг, видећете да се идеолошки гледано француско бирачко тело поделило на три једнака дела. Трећину има Макрон заједно са традиционалним партијама републиканаца и социјалиста, трећину има Марин ле Пен. И око 30 одсто има Меланшон и други левичари", објашњава професор Леон Којен.

Др Војислав Паловић ипак истиче да је Макрон направио добар резултат.

"Кад имате пет година иза себе и водили сте политику којом неки јесу или нису задовољни, па победите, то је ипак снажан резултат. Он је први који није прошао кохабитацију. Други проблем за Макрона – он се стицајем других околности, унутрашњих проблема републиканаца и социјалиста, нашао као победник избора 2017. и онда је његова партија држала центар и после пет година се није десило да тај центар крене да се шири на екстремне партије, већ се екстремни део лево и десно шири на рачун центра", указује Павловић.

Проблем је, додаје, што се Француска дели на екстреме.

"Оно за кога би требало да се гласа се гласа не зато што се жели гласати већ јер је то мање зло. Гласа се против, а не за. То није добро за француску демократију", истиче Павловић.

Не тако повољна социјална стварност

Професор Леон Којен указује да иза бројева које говоре о релативно убедљивој Макроновој победи, постоји терен социјалне стварности на ком ствари не изгледају повољно за његову владавину.

"Једним делом је то последица његове економске и социјалне политике током мандата. Данас кад су проблеми трошкова живота и животног стандарда у првом плану за десетине милиона људи, сам Макрон том свету није обећао апсолутно ништа. Да то илуструјем са два детаља – предлагао је повећање старосне границе за пензију са 62 на 65 година и онда је ипак променио на 64. Истовремено је врло карактеристично да је удружење послодаваца предлагало 64 године", каже професор Којен.

Сагласан је са констатацијом левичара који Макрона називају "председником богатих".

"У обећањима Марин ле Пен нема оног што је спорно и неоствариво. Она је предложила да се потпуно укину порези за млађе од 30, да просветни радници добију током следећих пет година сваке године повећање од три одсто. Макрон ће бити у доста тешком положају успе ли или не да направи владу после парламентарних избора. Ако задржи овај економски и социјални курс, биће великих протеста. Ако не успе да састави владу и буде морао да уђе у кохабитацију, тензије ће бити страховите. Не верујем да ће он, с једне стране суочен са политичким приликама у својој земљи, и са друге стране ратом у Украјини имати времена да се бави Западним Балканом и ЕУ", сматра Којен.

Професор Војислав Паловић става је да ниједни избори нису добијени на спољној политици, већ се увек добијају на економским питањима.

"Проблем Макрона је што је учинио низ економских реформи које су ишле ка томе да се промени закон о раду. И сад имате једну економску позицију људи који су везани за Меланшона у градовима, а у провинцији за Марин ле Пен. Шта ће бити кад неко повеже те две стране?", пита наш саговорник.

Према његовим речима, бројеви су за Француску добри, али они не добијају изборе.

"Макрон нема емпатију, он види себе у нечему што је француска традиција, види се као наследник Де Гола, али он је технократа. Надам се да ће схватити да није довољно да смањи на пола број незапослених ако ти незапослени имају привремене послове. Његове реформе нису прихваћене осим из социјалног сталежа из ког он долази", поручује Павловић.