Бисенић: Крај америчког интервенционизма – у Авганистану су могућа два сценарија

Искуство Авганистана у последњих пола века даје више разлога за песимизам, али слике које могу да се виде и први тонови који се чују од талибана говоре да је могуће да ће се појавити неки нови амалгам, каже за РТС дипломата, новинар и публициста Драган Бисенић. Сматра да повлачење САД из Авганистана није пораз у неком значајнијем смислу, али да на одређен начин представља крај америчког интервенционизма и да је то новина на међународној сцени.

Драган Бисенић је у Дневнику РТС-а, анализирајући ситуацију у Авганистану, рекао да се та земља враћа на исто место где је била 2001. године, пре америчке инвазије. "Постоје услови за оба сценарија. Један је да се Авганистан на неки начин стабилизује под влашћу промењених талибана, а други је да се поново разгори грађански рат", сматра Бисенић.

Оно што говори искуство Авганистана у последњих пола века, указује историчар, више даје песимистичих предуслова за будући развој, али слике које могу да се виде и први тонови који се чују од талибана говоре да је могуће да ће се појавити неки нови амалгам.

"Авганистан је сада први пут у последњих 40 година без иностраног војног присуства, неће бити ни Совјета ни Американаца, али питање је како ће се развијати талибански покрет, будући да је он раније апсорбовао много радикалних фундаменталиста, чак и терористичких група", каже Бисенић.

"Могуће је да ће талибани постепено добијати међународно признање"

Што се тиче могућности да нова талибанска влада буде међународно призната, Бисенић оцењује да је то веома сложено питање, будући да су многе државе, пре свега земље Запада и Русија, прогласиле талибане терористичком организацијом.

"У ономе што се сада види, очигледно је да су постигнути неки нови споразуми са талибанима, да дијалог са њима одржавају земље које су их прогласиле терористичком организацијом, Русија, ЕУ, САД. Могуће је да ће талибани постепено, у зависности од тога каква ће влада бити и како се ситуација буде развијала, добијати међународно признање, али то признање вероватно неће бити одмах и неће бити тако једноставно. О томе треба да се изјасни и Савет безбедности", објашњава Бисенић.

Каже да несумњиво постоје одређени споразуми између САД и талибана и да то није нешто што се догодило изненада.

"Крај америчког интервенционизма"

Упитан да ли је ово највећи пораз америчке спољне политике, оцењује да то није пораз у неком значајнијем смислу.

"Повлачење из Авганистана не кошта САД ништа, већ останак у Авганистану", указује Бисенић.

Међутим, сматра да је повлачење из Авганистана на одређен начин крај америчког интервенционизма и да ће то бити новина на међународној сцени.

Подсећа на речи америчког председника Џозефа Бајдена, који је рекао да је задатак САД спречавање поновног напада, што значи да је то одбрамбени, а не активни положај.

Да ли су се талибани променили

Када је реч о ставовоима талибана и о томе да ли се нешто променило, Бисенић оцењује да претходна три, четири дана указују да су талибани вероватно другачији него што су били 90-их година прошлог века.

"Они позивају жене да се врате редовно својим обавезама, говоре да ће бити места за жене у влади, говоре о такозваној инклузивној влади у којој ће бити заступљене различите организације и различите структуре", наводи Бисенић.

"Дуплa историја" талибана

Бисенић објашњава да талибани имају "дуплу историју" иза себе.

"Једна је историја агресивног опирања свему ономе што је Запад, али постоји и друга историја. Исламска држава је оптуживала талибане да су склони иновацијама у исламу (такозвана 'бида'). Слике талибана из луна парка су велика иновација, зато што је свака врста забаве за време претходне талибанске владе била забрањена", закључује Бисенић.