АФП: Гуленове присталице - терористи или жртвени јарци

Питање је да ли су Гуленове присталице формирале паралелну државу, како их оптужују власти, или су жртвени јарци, пише француска агенција.

Гулен живи у изгнанству у САД од 1999. када је против њега покренута истрага у Турској. Он сам никад није дао званично име свом покрету, који се представља као заступник отвореног и толерантног ислама. Чланови тог покрета називају га Хизмет, или "служба", која ради за опште добро.

Њихов објављен циљ је да трансформишу друштво кроз образовање, грађанске акције или медије.

Противници покрета, почев од турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, назвали су га по турској скраћеници FETO/PDY што значи "терористичка организација/паралелна државна структура", што објашњава зашто се чешће присталице покрета називају по имену његовог вође.

После вишемесечних тензија коначни раскид између Ердогана и Гулена настао је крајем 2014. када су покренуте судске истраге против људи блиских турској власти.

Ердоган је сматрао да то раде судије верне Гулену, као и што је сматрао да је Гулен умешан у објављивање прислушкиваних телефонских разговора непријатних за власти.

Турски медији јуче су објавили признање једног учесника у пучу, бившег ађутанта начелника генералштаба турске војске Хулусија Акара.

Потпуковник Левент Туркан испричао је да је ушао у војску 1989. захваљујући Гуленовим присталицама. Рекао је да је за рачун Гуленових присталица почео да прислушкује Акара, као и његовог претходника на челу генералштаба.

Коаутор биографије о Ердогану и истраживач у француском институту за истраживања о Анадолији у Истанбулу Жан-Франсоа Перуз сматра да је признање ађутанта веродостојно,.

Оптужба против Фетулаха Гулена да има ћелије у државном апарату је стара, и на основу тога је покренут и судски процес који се завршио 2008. ослобађањем Гулена.

Гуленове присталице међу пословним људима и индустријалцима имали су своју организацију звану "Тускон", и та мрежа, према проценама води најмање 300 образовних установа на основном и вишем нивоу.

Док држава није преузела у марту више медија, посебно дневник Земан, један од листова са највећим тиражом у земљи, припадало је том покрету. У полицији су такође извршене чистке од краја 2013.

После неуспелог државног удара ухапшено је 10.000 људи а 55.000 је отпуштено или суспендовано. Ни једна државна управа није поштеђена, од тужилаштва, војске, образовања, министарства спорта.

Политолог Ахмет Инсел сматра да углавном власти знају где ударају, али у случају правосуђа на пример постоји, такође, и воља да се иде и шире од уклањања само Гуленових присталица, да се склоне и и особе које би "могле да донесу непријатне одлуке према власти".