Ускоро повлачење јапанског цара?

У Јапану није било абдикације, односно није се десило да монарх за живота напусти престо, већ 200 година, тако да би то био историјски догађај.

Цар Акихито је 125. цар у непрекинутој линији јапанских владара која сеже бар око 1.500 година уназад.

Рођен је 1933. године као пето дете и први син цара Хирохита. На престо је ступио у јануару 1989. године након смрти оца који је на њему провео пуне 62 године.

Цар Акихито има троје деце, а на престолу би га наследио први од два сина, Нарухито.

До абдикације неће доћи одмах, већ, сматра се, у наредних неколико година, јер је потребна реформа регулативе везане за царску породицу, која је у последња два века искључивала абдикацију и због тога што је до краја Другог светског рата цар био сматран божанским бићем, али и због опасности да након абдикације настане борба око престола и друштвени немири, као и могућности да би владар неодговорно, односно, неоправдано могао да напусти ту важну позицију.

Абдикација из здравствених разлога?

Сматра се да су основни разлози жеље за абдикацијом старост и здравствено стање у народу врло омиљеног 82-годишњег монарха. Цар Акихито је 2003. године био подвргнут операцији рака простате, а у 2012. је доживео и интервенцију у којој му је урађен бајпас на срцу. Упркос тим здравственим тегобама, он је све до данас наставио да вредно обавља јавне послове, укључујући ту и посете подручјима настрадалим од великог цунамија и путовања у иностранство.

Међутим, на јапанским друштвеним мрежама и у опозиционим електронским медијима се већ могу видети спекулације о томе да је цар, који је у више наврата јавно дао пацифистичке изјаве упркос политици садашње владе да ојача армију и војни савез са САД, одлучио да напусти престо стога што прети ревизија пацифистичког устава.

Као основ за то мишљење се, поред царевих изјава, наводи и тајминг саопштења о абдикацији који долази само три дана након што су партије које се залажу за измену устава зарад јачања војног савеза са САД и већег ангажовања јапанских трупа у иностранству изборима стекле двотрећинску већину и у Горњем парламенту, што им омогућава да предлог промене устава изнесу на референдум.

Левичарске партије у Јапану, такође, верују да владајућа десничарска коалиција, на челу са моћном Либерално-демократском партијом, има за циљ да у нацрту новог устава цара, уместо за симбола нације, како је то било у послератном периоду, поново прогласи за поглавара државе, како је то било пред и у току Другог светског рата када се Јапан упустио у освајање Азије, наводно, у име божанског цара.

Наиме, од Другог светског рата наовамо Јапан је конститутивна монархија у којој истинску моћ одлучивања о државним питањима имају парламент и влада на челу са премијером, док царска породица има улогу уједињујућег симбола нације и функцију највишег амбасадора у односима са иностранством.

Поред сталне бриге за обичан народ и огромног доприноса који је дао јапанској дипломатији, цар Акихито је мудрим и скромним деловањем током близу три деценије колико је провео на престолу, као узорни монарх са пацифистичким назорима, помогао и да се терет који јапанска царска породица носи у вези своје улоге у агресији на азијске земље у Другом светском рату ублажи.

У складу са древном традицијом, владавина цара Акихита именована је речју коју је он сам изабрао при ступању на престо - он се определио за израз "хеисеи" који, буквално, значи "изградња мира".